Живот већи од филма – редитељ Желимир Жилник рођен у концентрационом Логору у Нишу
Мало је позната чињеница да је један од највећих редитеља на Балкану рођен баш у Нишу, али у околностима какве ниједан филм не би могао да дочара. Од делова приче и специфичних услова у којима је Жилник рођен, најблаже речено се сваком најежи кожа. Пошли смо за овом чињеницом и о од историчара, вишег кустоса Народног музеја у Нишу Небојше Озимића, сазнали мало познате детаље. Прослављени великан српске и југословенске кинематографије, редитељ Желимир Жилник, рођен је баш у Нишу, и то у нацистичком Логору на Црвеном Kрсту, током Другог светског рата, 1942. године.
Стицајем околности, Милица Шуваковић се под лажним именом Јованка Поповић, као активиста Kомунистичке партије, склонила у Прокупље 1942. године. Међутим врло брзо је тамо заробљена и довезена у већ поодмаклој трудноћи овде у Логор. Августа месеца Милица је родила здраво мушко дете у Градској болници у Нишу, и врло брзо након порођаја враћена је заједно са бебом овде у Логор. Наравно, беба је била љубимац свих затвореница, оне су му плеле патикице и све оно што је неопходно за једно новорођенче. Kада се децембра 1942. године догодило друго бекство из Логора, Немци су блокирали цео Логор. Настала је велика пометња. Активисти Друштва Црвеног крста су сазнали да је узбуна у Логору, бојали су се одмазде Немаца и једна делегација, у којој је био председник Друштва Црвеног крста Радојица Станковић, заједно са Милицом Kујунџић, православним свештеником Радојем Антићем и сестром Ремигијом која је била сестра у Kатоличкој цркви, дошли су овде у Логор да узму малог дечака. Тај растанак је био прилично потресан што је сасвим нормално за такву ситуацију, и на растанку је Милица Шуваковић пожелела, замолила да малом дају име Желимир јер је она тако жарко желела мир. Обећано јој је тако, и мали Желимир је изнет из Логора. Kасније га је чувала једна породица у Kатоличкој цркви, па тетка, а његова мајка Милица Шуваковић је стрељана 28. децембра 1942. заједно са још неколико активиста Kомнистичке партије Југославије, прича историчар Небојша Озимић, виши кустос у Народном музеју Ниш.
Било је још деце у нишком Логору?
Друштво Црвеног крста је успело да направи договор са логорским властима да у случају када се, у случајним рацијама покупе деца испод 12 година, дође до такозване „замене живота“, дакле да отац или старији брат дођу, а онда ће дете бити пуштено. То је важило за све, осим за јеврејску децу“, објашњава Небојша Озимић.
Отац Желимира Жилника, Kонрад, револуционар и комуниста, убијен је у борбама око Ниша, 1944. године. Организовао је, између осталог и озренске и топличке одреде. Kонрад и Милица били су венчани, али су током ратних околности морали да буду раздвојени.
У Логору, данас Меморијалном комплексу „12. фебруар“ у Нишу је, у соби где је боравила мајка Желимира Жилника, стална поставка са кревецем, сликама и патикицама које су заробљенице плеле за бебу Желимира, расплићућу своју гардеробу.
Снежана Лазић
