Љубавни зов славуја у Каменици поред Ниша
Љубавни зов славуја најбоље се чује у сумрак, зато су се љубитељи природе и птица окупили у селу Каменица поред Ниша, како би слушали певање малих славуја са оближњег дрвећа. Све је организовано током манифестације „Ноћ славуја“ која је изазвала велико интересовање грађана, а чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије стручно и стрпљиво одговарали су на питања многобројних заинтересованих, пре свега деце. Једна од тридесет локација где су се уз помоћ стручњака из Друштва слушали славуји и где је одржана и едукативна радионица за све генерације, је ЗОО Планет у селу Каменица покрај Ниша.
Ово је трећи пут у Србији да се одржава „Ноћ славуја“, а други пут смо на овом месту, на простору ЗОО Планета Ниш. Сјајно је што има пуно младих, ове ствари управо и радимо због њих, да би они спознали природу на тај начин на кој ије потребно да спознају, да то воле и, поготово за птице, јер то није нешто што је блиско, опипљиво, а ево овде смо данас имали прилику да се изблиза упознају са неким врстама птица. Видим и по њима и по њиховим активностима да је био одлично, тако да биће ово сигурно традиционално, и очекујемо организацију и наредне године. А у сарадњи са ЗОО Планетом надамо се да ће оваквих активности бити све више, са њима се често склапају коцкице и очекујемо да бар још два пута ове гдине остваримо неки вид сарадње, на овај начин, истиче Слободан Марковић из Друштва за заштиту и посматрање птица.
Пролеће је време када су славуји распевани.
Баш у овом периоду, од средине априла до краја маја, почетка јуна, славуји ће певати, док не нађу свој пар, док се не скуће, ово је баш тај период, ево иза нас се чују славуји све време. Ово је период када можемо да уживамо у њиховој песми. Славуји ће бити ту до краја септембра, октобра, али ово је период када можемо да уживамо у њиховој песми. Славуј није угрожен у Србији и има га свуда, не захтева посебно станиште, довољно је да постоји неко ниско жбуње, растиње, нека отворена шума и то је њима сасвим довољно. У Србији их има преко 100.000 парова тако да нису у угроженом статусу. У Србији, осим малог славуја о ком смо вечерас причали, постоји и велики славуј који се бележи на гнежђењу, али јако ретко, и ту је само током сеобе. Овде можемо да их чујемо свуда, у градским парковима, у Чаиру, на Нишави, у жбуњу, воћњаку, сигурно их има. Нису превише плашљиви, стаће са песмом ако се приближите, али верују у своју камуфлажу и не плаше се да би побегли од нас. Познати су као јако срчани, тако да ће бранити гнездо по сваку цену, прича Слободан Марковић.
Славуј као птица је карактеристичан по томе што има јако пуно тонова, мислим да може да произведе око 1.000 тонова, док прва следећа птица може да произведе негде од двеста до триста, јако је мелодична његова песма. Само мужјаци певају, женке бирају оне који лепше певају. Карактеристично је за друге птице да су мужјаци обојенији, лепши од женки, код славуја то није карактеристично, јер славуј своју женку осваја песмом. Једна од врстс које освајају искључиво песмом је мали славуј. У Србији је организовано 30 излета широм Србије, за „Ноћ славуја“ на југу је у околини Лесковца, у Нишу, у Зајечару је организован, предњаче и Београд и Војводина на седам до осам места. Организован је и догађај у шуми којиу смо купили уз помоћ наших чланова, Славујев луг, то је шума коју смо купили у Војводини, која је најмање пошумљена у Европи и желимо да заштитимо управо ту шуму и карактеристично смо је назвали Славујев луг, истиче Слободан Марковић, испред Друштва за заштиту и посматрање птица Србије.
Мали славуј мужјак, риђе боје, као и мало већи црни кос, неке су од птица које су на стручан начин, од стране лиценцираних чланова Друштва, у присуству заинтересованих грађана током „Ноћи славуја“ у Нишу, прстеноване. Да подсетимо, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије активно спроводи научно прстеновање птица ради праћења њихових миграција, популационе динамике и заштите станишта.
Снежана Лазић
