Велики инклузивни корак у Нишу: Знаковни језик у Градској кући

Први пут у Градској кући у Нишу конференција за медије била је доступна и на знаковном језику, чиме је начињен важан корак ка укључивању особа са оштећеним слухом у јавни живот града. Током обраћања градоначелника и већника обезбеђен је симултани превод, а тумач Марија Крстић истиче да ова пракса омогућава равноправнији приступ информацијама за глуве и наглуве грађане. Ово је и њена лична прича.

Сарадња је настала након идеје која је потекла из Града Ниша, од самог градоначелника, његовог помоћника, већника, и у договору са Удружењем глувих и наглувих града Ниша, како бисмо пружили што бољу информисаност и нашим глувим грађанима. Ово искуство је сада мало збуњујуће, први нам је дан, први пут је, пракса је неопходна, и надамо се да ће бити боље. Али је од много велике важности, да могу и наши грађани који су оштећеног слуха, како ми кажемо глуви и наглуви, да добију информације, да буду у току са дешавањањима у граду, шта има у нашем граду, шта град нуди, које су могућности, да добију информације као и други чујући. Тренутно, ово су први кораци, само сам ја у Градској управи. Свакодневно се овим послом бавимо само ја и моја колегиница Наталија Поповић, нас две преко Градске организације глувих и наглувих града Ниша, онда преко Савеза глувих и наглувих Србије, покушавамо, боримо се да се побољша положај глувих и наглувих. Ово су први кораци града, покушавамо, тражимо што боље решење, да би глува лица могла своје обавезе да завршавају, истиче Марија Крстић.

Како сте Ви научили знаковни језик?

Ја нисам само тумач, ја сам и Кода, то је популарни назив за децу глувих родитеља. Ја сам знаковни вероватно научила као први језик, па сам онда научила говорни, јер сам рођена у породици глувих. 80-90 посто тумача долази из породице глувих, јер то је нама природан језик. И онда нам је лакше да комуницирамо и лакше нам је да схватимо ту групу људи, њихове потребе, мало су другачије и потербе и жеље, него других група, прича своје искуство Марија.

Колико је људи са оштећеним слухом у Нишу, и у Србији?

Нема званичног регистра, али према неким подацима које је радила Влада Србије, 5-6 одсто становништва су људи оштећеног слуха. Сад се ради на званичном регистру, не знамо када ће бити завршен. Што се тиче Ниша, ми имамо 400 регистрованих чланова, али имамо многе који нису регистровани. А Град Ниш ради до Прокупља, до Сврљига, у Ниш долазе због болнице и многи људи са Косова, водимо их, преводимо, све шта треба да реше, матичне књиге су им исто у Нишу, истиче Марија.

Шта све ове новине значе за људе са оштећеним слухом?

Глувим људима ово много значи јер се осећају укључено у живот свог града, овако, без тога су искључени. Увек, ако нема титла, они морају да питају, да траже информације путем гоогла, које су у писаној форми а не говорној, да мењају програме, да се распитају, много им је тежак и дуг пут, неки често и одустану на пола пута у тражењу информација. Савремене технологије много помажу али их користе млади, као и код чујућхи, а старији су далеко од технологије. Млади користе много, сналазе се, када тумач није доступан или заузет, они напишу поруку па покажу, они су навикли да се сналазе и да се боре, и зато је моје лично мишљење да им треба мало и помоћи, подржати их, каже Марија Крстић, тумач знаковног језика. 

Овим потезом Град Ниш је направио важан корак ка доступнијем и инклузивнијем информисању свих грађана.

Снежана Лазић