Стари занати који спајају генерације

Један од начина који повезује све генерације јесу стари занати. У времену технологије којем живимо, стари занати су скоро ишчезли, а некада су били извор прихода за целу породицу. Млађе генерације у данашње време за многе од тих заната нису никада чуле али баке и деке су ту и са великим задовољством их уче шта значи имати „златне руке“.

„Мој син обожава када оде код свог деда Николе на село и уђе у радионицу, од како је проходао воли да стоји поред деде и струга и посматра га како ради. Мој отац се бави прерадом метала, а мој деда је пре њега започео тај посао. Мене је пут одвео на другу страну и нисам наставио овај породични посао који је заправо занат. Пресрећан сам кад видим да се мој син занима и што од малена зна за овај посао“.каже тата Јанко.

Са друге стране баке и унуке своје заједничко време често проводе кроз штрикање, кукичење, плетење, чипкарство.

„Права је реткост да дете данас дође код баке и занима се за плетење као моја унука Милица. Остави мобилни и играње игрица и онда заједно седнемо и учимо како се плете, када тако проведем дан будем пресрећна, када могу своју  унуку да научим нечему што је мене моја бака учила.“ Каже бака Бранкица. Кроз старински занат, бака преноси не само технику, већ и приче о сопственом одрастању.

Занат се некада учио годинама, а добар мајстор у свом занату био је изузетно цењен и тражен. Данас постоје занати који су задржали своје мајсторе у послу који су и даље тражени. Ипак већина заната своје место налази у домовима породица као хоби или као један од бољих начина који спаја генерације.

Ради очувања старих заната донесен је Правилник о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности, начину сертификовања истих и вођењу посебне евиденције издатих сертификата (’’Службени гласник РС’’, број 56/12)

Према наведеном Правилнику у старе занате (за које је битна традиционална израда производа) из области текстила спадају:

ткачки (ткање на ручном разбоју ћилима, тепиха, крпара, платна, свиле…);

терзијско-абаџијски;

израда народних ношњи;

јорганџијски;

ваљање (ступање) сукна и пустовање вуне;

производња свиле на традиционалан начин.

Према наведеном Правилнику у уметничке занате (битно да производ мора имати естетску вредност) из области текстила спадају:

израда таписерија и других уметничких ткања;

сликање на текстилу и текстилним влакнима;

уметнички вез

уметничко штоповање;

препарација и конзервирање текстила;

модистеријски занат (ручна израда шешира и других врста капа са пратећим детаљима и ручна израда рукавица;

кројење и шивење сценских костима.

Уметнички занати су важни за очување традиције јер су мотиви често инспирисани народним стваралаштвом.Према наведеном Правилнику у домаћу радиност из области текстила спадају:

плетење;

кукичање – хеклање и нецовање (израда чипке, столњака, украсних детаља, одевних предмета…);

вез разних текстилних производа;

премотавање и упредање конца и вуне;

израда предмета са народним везом;

ручна израда предмета од ситних отпадака текстила (пачворк).

Живимо у времену у мојем технологија диктира ритам свакодневнице, није лако пронаћи аутентичне ствари које ће нас повезати и које имају неку дубљу вредност. Занати као инспиративне вештине ту су да нас подсете на богату традицију наше земље и њену културну баштину, ту су да споје генерације и тако остану сачувани од заборава.

Овај текст је део пројекта „Снага генерација“ суфинансиран од стране Општине Сврљиг

Милена Божић