Три сата носталгије, јаких емоција, смеха, суза, доброг расположења, одличног рокенрола и на крају публика која пева и плеше са ансамблом, додатна бис нумера, овације и аплаузи. Тек ће се причати о мјузиклу „Небо је мало за све“, а засигурно ће се и за ову представу тражити карта више.
Пуно позитивних коментара, ја их не волим у маси, волим да прође ноћ. Чак је одушевљење то контролисано, то је за мене нека прича. Као и за све, и овде треба да прође време, ја сам лично емотивно неспреман за овакав разговор, јер нисам објективан, субјективан сам, проживео сам целу причу јер је нисам гледао пре премијере, гледао сам понеку сцену, нисам гледао склопљено све. Збунио сам се, превазишли су моја очекивања, ми смо хтели сви да се играмо, али ова екипа је донела душу у целу причу. Кербер може да се поноси, ми смо део представе, представа није биографска о Керберу, љубавна прича на неки врло суптилан, нежан начин. По мени, изванредно је то написао Микса, режирао Маринковић као и „Неки то воле вруће“, и овде се доказао да може да се поигра са мјузиклом. Посебно ми је задовољство да глумачки део ансамбла који је певао да похвалим, главна улога певачице изванредна, тако да баш сам поносан, играју мјузикл певачки добро, и оркестар који је доле свирао, преаранжирао песме, чак нисам знао да Кербер има ту количину енергије, док нисам сада видео кроз целу екипу. Ми смо у суштини настали тако да имамо иза себе шта да кажемо. Нисмо ми намерно постали Кербер, Кербер је сам растао и дошао до тог степена да ево сада имамо и ту представу стварно за понос, нисам могао пре 40 и кусур година да сањам да ћемо у Народном позоришту имати представу – омаж Керберу. Било ми је довољно да будем само један од гледалаца позоришних представа и да то тумачим на неки свој начин. Ово сада је за мене изненађење, град је добио своју причу, сећамо се сви ових ратних догађаја, сећамо се сви Радио Ниша, ја се макар сећам, они који питају, могу да прођу кроз ову представу, и да виде и да чују за Хипи долину, баш не до танчина да се објасни, али могу да омиришу Ниш пре 30, 40 година, који је по мени био лепши него данас, рекао је Горан Шепа Гале, фронтмен Кербера, одмах након премијере представе.
Изненађени смо, рачунали смо на неке ствари, причали смо причу о нашем граду, али изненађени смо том јачином реакција, и местима на којима је публика изабрала да реагује, а то су врло често места где се помињу стари топоними нишки, где се враћамо, и ми покушавамо да вратимо дух оног времена и Ниша. Људи се препознају, а поред тога, пошто причамо причу о бившој земљи, о нечему што неко гледа овако или онако, имам утисак да су људи уживали, да су се са носталгијом сетили оног времена, оног Ниша, који је, што би Гале рекао, и слажем се с њим, по мени био и лепши и бољи, истакао је одмах након завршетка премијере редитељ представе Александар Маринковић.
На сцени је током мјузикла више од педесет уметника, глумаца, плесача, инструменталиста, певача, статиста. Свака препорука за представу, ово је представа која не само да се гледа, она се проживљава. Прве репризе су већ 24. и 25. новембра, ако још увек има карата.
Снежана Лазић
