Значајнији развој бањског лечилишта почео је од 1923. године, када је бригу о Бањи преузела држава. Године 1926. др Ђока Михајловић, срески санитарни референт, постављен је за бањског лекара. Њега је Бањска управа 1928. године упутила у Чехословачку на специјализацију из балнеофизикалне терапије у вези са лечењем унутрашњих болести. Средином 1935. године направљено је „Ново купатило” (данашње тзв. „Старо купатило”), што је створило могућност примања већег броја посетилаца.
Права балнеолошка вредност Нишке Бање није била позната све до 1909. године, када је физичко-хемијски састав и радиоактивност њених термоминералних вода установио доктор Марко Леко. Термоминерални извори Нишке Бање су значајни хидрографски објекти и природно добро од националног значаја за Републику Србију, пре свега због физичких и хемијских одлика вода са ових извора.
У периоду 1954–1956. године у Нишкој Бањи просечно је било 17.088 посетилаца; тиме је, после Врњачке Бање, Нишка Бања постала најпосећенија бања у ФНРЈ. Првих месеци 1963. године Нишка Бања је добила статус бање. Крајем јануара 1966. године Бањско и климатско лечилиште „Нишка Бања” преименовано је у Природно лечилиште „Нишка Бања”. Тада је уписана промена делатности – „Лечење и рехабилитација реуматских и срчаних обољења”, а директор је био др Драгослав Коковић. Скупштина опшине Ниш и Окружни привредни суд у Нишу децембра 1966. године доносе решење о упису новог назива установа – Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматских и срчаних болесника, а на чело установе долази проф. др Димитрије Михајловић.
Термоминерална вода Нишке Бање спада у категорију олигоминералних, хомеотермних радиоактивних вода.
Доминантни јони су калцијум (Ца) и магнезијум (Мг) од катјона, и хдрокарбонати (ХЦО3) од ањона. Температура воде од 38°Ц сврстава је у хомеотермалне воде што омогућава њено коришћење за купање, орошавање, испирање и инхалацију без догревања. Примењује се у виду минералних купки са подводном масажом, хидро-кинези терапије у базену, као и у виду инхалација код обољења дисајних органа.
Алфа радиоктавност регистрована у води сврстава је у радиоактивне воде. Деловањем алфа честица побољшава се ћелијски метаболизам, снижава холестерол, стимулише функција надбубрега, побољшава диуреза, седира ЦНС, побољшава сан, снижава крвни притисак. Због својих специфичних физичко-хемијских карактеристика ова вода се може користити као помоћно средство у склопу балнеотерапије и рехабилитације.
Основне индикације за примену термоминералне воде су:
а) Болести локомоторног апарата
- Запаљенски реуматизам
– реуматоидни артритис (фаза смиреног зглобног запаљења)
– Бехтеревљева болест
- Дегенеративни зглобни и ванзглобни реуматизам
– артрозе
– спондилозе
– фиброзити
– миозити
– тендинити и др.
- Последице траума и стања након прелома костију и хируршких интервенција на коштано-зглобном систему
б) Артеријска хипертензија без знакова срчане декомпензације
(водене купке не треба да трају дуже од 20 минута и дају бољи резултат ако се изводе у поподневним часовима)
ц) Кардиоваскуларне болести
стабилни облици коронарног синдрома
стање после прележаног инфаркта миокарда и хирушких интервенција на срцу и коронарним крвним судовима
остале срчане болести без знакова еволутивних процеса, значајније срчане слабости (ЕФ<45%) и евидентне декомпензације срца
д) Гинеколошка обољења
запаљења неспецифичне природе
оваријалне дисфункције
извесни облици стерилитета у првом реду запаљенског и ендокриног порекла
е) Неуролошка обољења
(неуралгије, радикулитиси, стања после повреда периферних нерава)
ф) Неспецифичне болести плућа (ХОБП)(нарочито применом инхалације)
