Раднички као бренд града

У историји дугој више од века, Раднички је играо од најнижих лига, до полуфинала Купа УЕФА 1982.Нишлије кажу да је Раднички љубав Ниша и бренд овог града, а љубав према локалном клубу преноси се са колена на колено.

ФК „Раднички“ је основан 24. априла 1923. године под окриљем и из деловања опозиционе Комунистичке партије, која је у Нишу, била на власти од 1920. године. Првобитно је основан  ФК „Искра“ који ће потом мењати име у „Пролетер“ и коначно „Раднички“. Председник клуба био је Милош Марковић, а међу оснивачима и играчима били су и Јосип Колумбо и Станко Пауновић. Клуб је својом пожртвованом борбом за улазак у Моравску фудбалску жупу, задобио симпатије и наклоност целог града, а како би изборио материјалну сигурност и могућност да наступа у вишем рангу такмичења, „Раднички“ је добијао помоћ грађана, а пре свих Културно уметничког друштва „Абрашевић“ које је 1924. године приредило хуманитарну забаву којом су обезбеђена средства за функционисање клуба.

извор Википедија

„Раднички“ је у својој првој сезони, 1924/1925. освојио прво место у такмичењу Моравске фудбалске жупе. Овај успех, клуб ће поновити у сезони 1927/1928. Увођење шестојануарске диктатуре 1929. године, довело је до политичке забране рада Спорт Клуба „Раднички“.

И поред забране  „Раднички“ не одустаје. У неколико наредних година клуб ће наставити са деловањем под именом „Грађански“, али ће након седам година, 1936. године вратити име „Раднички“ и наставити са радом, овога пута у Трупалу. Борба за званичну афирмацију трајала је до октобра 1938. године када клуб успева да се врати у Југословенски ногометни савез. Ипак у ратним годинама 1941. клуб поново престаје са радом .Играчи, као и руководство „Радничког“ прикључили су се партизанском покрету. Након тешких година ,клуб је 1948. године кренуо са дна, из Пете Зоне НР Србије. У том периоду ФК Раднички пружа сјајне партије и као трећелигаш стиже чак до полуфинала Купа Југославије 1952. године.

За најзначајнији успех „Радничког“ се узима учешће у Купу УЕФА, и играње полуфинала овог купа у својој другој од укупно три сезоне колико је клуб одиграо у овом такмичењу. У сезони 1979/80 најбољим пласманом у домаћем шампионату (освојено треће место), изборено је прво учешће у Купу УЕФА, где клуб своју прву утакмицу у овом престижном такмичењу игра у Линцу 17. септембра 1980. године против ФК Ласк.Може се рећи да су то били славни дани клуба.

„Ако си Нишлија – буди Мераклија“, гласи мото организованих навијача Радничког који су 1989, када су настали, себи наденули надимак Мераклије, по мераку.

Зоран Секулић ватрени навијач Радничког на утакмице одлази са своје две ћерке.“Уз овај клуб сам одрастао, са оцем сам још долазуо на утакмице, данас овде доводим своју децу.Уз овај клуб сам се школовао и створио породицу“.

Стадион Радничког је у парку Чаир, по коме је добио име, недалеко од центра града.

Иако у власништву града, овај стадион пратио је развој Радничког који на том терену игра близу шест деценија.

Милена Божић

Овај текст је део пројекта „Младост и спорт: Ниш на мапи успеха“ суфинаниран од стране Града Ниша