„Nadeždin ormar kroz Ljiljine ruke“
Izložba „Nadeždin ormar kroz Ljiljine ruke“ u selu Sićevo pored Niša, vraća nas u vreme kada je živela i stvarala slikarka Nadežda Petrović. Autorka postavke Ljiljana Vojinović, nakon više od tri godine prikupljanja materijala, na osnovu fotografija iz tog doba, uspela je da rekonstruiše i izradi kostime kakve je nosila poznata slikarka.
S obzirom na to da je sada veliki jubilej, 120 godina od boravka Nadežde Petrović u Sićevu i osnivanja Prve likovne kolonije na Balkanu, moje udruženje i ja lično, pošto posedujem ovaj prostor, hteli smo na neki način da damo doprinos sećanju na Nadeždu Petrović. Krenula sam od njenog detinjstva, gledajući slike, kojih baš i nema puno, ali sam se potrudila da prema tim slikama, od samog njenog školovanja pa do zrelog doba, uradim sve te komade, koji je prate tokom života – ima tu mladalčkih haljina, tu je ratna uniforma, jer je ona mnogo pomagala za vreme Balkanskih i Velikog rata, našim vojnicima, čak ima tu i sitnih eksponata, kao što je foto aparat, u kakvom je krijumčarila lekove za ranjenike. Izložba je kroz kostime prati do dana kada je bila bolesna, tu ima devet kompletnih kostima, to je jedna mala galerija Sićeva, posvećena Nadeždi Petrović, objašnjava Ljiljana Vojinović, iz Udruženja preduzetnika i zanatlija Niš – Sićevo.
To su bile prelepe bele haljine, preovladavale su kombinacije crne i bele, onda neke tamnije boje su se nosile, svakako pratila se moda tog vremena. Bilo je tada i svečanih trenutaka, kada je trebalo da se devojke obuku, i to me sve inspirisalo, jer sam po struci tekstilac, dizajner, i nekako sam povezala sve te ljubavi i interesovanja, priča Ljiljana Vojinović.
Prikupljanje materijala je rezultat višegodišnjeg istraživanja i rada.
Nije teško bilo preneti modele sa slike i uraditi nacrte, teško je bilo pronaći materijale iz tog doba, jer je prošlo mnogo vremena od tada, više od jednog veka, tako da sam ja tri godine prikupljala te materijale, i najveći mi je problem bio oko dugmadi, nisam mogla da nađem adekvatnu dugmad za te uniforme, potrudila sam se da sve bude što sličnije, i tako je ispalo autentično, sve prema slikama. Pozivamo sve da posete izložbu, svakako tu mislim i na đake naše škole, koja nosi ime Nadežde Petrović, to je i moja škola, koju sam ja pohađala, a i moj suprug, to su dva odeljenja, jedno u Ostrovici, jedno u Sićevu. To je svojevrsno sećanje na tu školu, moj suprug je ovde gde je prostor galerije, završio prvi razred, i to su sve naša sećanja. Volela bih i da ljudi koji su nekada živeli u Sićevu, a sada žive daleko, kada se vraćaju u svoj rodni kraj, navrate i do naše galerije. Ovde ima i dosta turista, i ovo je jedno mesto gde mogu da vide i saznaju dosta o Nadeždi Petrović. Postavka će biti stalna, tako da sam svakog vikenda obavezno ovde, pozivam i sve ljubitelje prirode da svrate do nas, a mogu i da se počaste našim proizvodima iz Sićeva, i da se družimo, kaže Ljiljana Vojinović.
Ljiljana Vojinović napominje da je tokom istraživanja i pripreme postavke imala veliku pomoć kustosa iz Galerije u Čačku, gde je rođena Nadežda Petrović.
Snežana Lazić
