Милош Гашић из Куршумлије закорачио у други век, до своје 98. године био успешан адвокат
Пошто смо се договорили за интервју, у тачно заказано време затекли смо га у адвокатској канцеларији. То не би било ништа чудно, осим за оне који не знају, да је Милош Гашић из Куршумлије један виталан стогодишњак. Као адвокат радио је баш овде до пре две године, а сада, када га је наследио син, он само повремено причува канцеларију, види се и поприча са странкама.
Било је тешко преживети овај век, десила су се и два рата, то није ваљало, остало је све било добро. Радим целог живота, од своје 15. године, па до пре две године сам радио. Ја сам адвокат 30 година и 6 месеци, у својој регистрованој канцеларији у Куршумлији. Једини сам добитник повеље Адвокатске коморе Ниш, са адвокатом Домазетом из Ниша. У адвокатуру сам отишао јуна 1996. године, био сам тачно 30 година и 6 месеци, активан адвокат, уписан у именик адвоката. До своје 98. године сам као адвокат радио са странкама, после већ нисам чуо баш добро, али сада ме је син наследио и он води адвокатску канцеларију. Прославио сам 100. рођендан 29. новембра, у кафани са породицом. Организовали су ми прославу синови и снаје, два сина и две снаје, имам четири унука и два праунука, синови и унуци имају сви факултетске дипломе. Свако ради свој посао, двојица су ми унука дипломирани правници и код мене су били на пракси. После су наставили пут, један је јавни тужилац, други ради у Куршумлији. Завршио сам нижу пољопривредну школу 1941. године, онда је почело бомбардовање, два месеца пред крај школе. Био сам после пољопривредни пословођа у Чоки. Онда сам све ванредно завршавао високе школе. Прво сам завршио економску школу, још два разреда средње економске, онда сам у Нишу уписао Вишу управну, чим се отворила. Завршио сам је за две године, онда сам имао допунске испите и уписао трећу годину факултета на Правном, тако сам наставио студирање и све ванредно, уз рад и породицу, дипломирао сам на Правном факултету, прича делиће свог пребогатог живота Милош Гашић.
Још медицина није утврдила који су услови да би се достигло 100 година живота, мислим да сам то од оца наследио, доста сам смирен, не реагујем на свашта, не кидам живце због свачег, и не потришем се због свега. А мора да се води и рачуна о храни. Ја јесам по природи јешан и јео сам све што сам могао. Онда сам добио притисак, оставио сам свињско месо и масну храну, друго сам све јео и све пио, ракију љуту сам волео целог живота али се никада нисам опијао. Пијем је до дан данас, чашица, две љуте, па и три, то је моје омиљено пиће. Нема мојих вршњака живих данас. Ни мојих предака нема изнад сто година да су живели. У мојем селу Пепељевац није било стогодишњака. Ја сам најсрећнији човек што имам фамилију добру, имам два сина, обојица пензионисани. Поред хране и пића, услов за дуговечност је и то што сам ја свакодневно пре подне радио у канцеларији, а свако послеподне ишао на село, тамо имам имање, то сам пренео и на синове и унуке, љубав према селу. Прелепо је у селу, три воде, бунарска, изворска, плац имам 40 ари, све воћке посађене, а није само уживање, највише волим када ми дође фамилија, унуци и праунуци. Био сам први пут у болници у својој 84. години, због високог притиска. Тада сам баталио свињско месо, остало једем, јагњетину, пилеће, све остало, објашњава дека Милош.
Када га питамо за савет млађима, он искрено одговара – Да млади више обраћају пажњу на физички рад, боље им је да село обиђу што чешће, није више село баук, има путева, сада ради све механизација, да што више проводе времена у природи. Увек ми је било најбитније да успешно завршим посао, када сам био адвокат, био сам срећан када мојој странци завршим успешно посао, када добијемо, радост делимо заједно, када изгубимо, ја се извиним, али сваки адвокат живи да добије. Добио сам повељу за поштен и савестан рад, за више од три деценије ниједна странка се није жалила Комори на моје понашање или на било шта. Радио сам до пре две године, и то одржава човека, истиче Милош Гашић.
А шта је себи пожелео за стоти рођендан?
Здравље сам пожелео за 100. рођендан, шта бих друго. Да будем жив и здрав, али прво фамилија да ми буде здрава, а мени, како је рекао Бог, прича о свом богатом животу Милош Гашић из Куршумлије, у својој 101. години живота. Желимо му још много срећних рођендана у здрављу и весељу, да их проведе са својом породицом.
Снежана Лазић
