Међугенерацијска солидарност кроз нове технологије
Дигитално доба је увелико свима закуцало на врата, неки у њему одрстају , а неке је сачкало неспремне. То су свакако најстарији суграђани који неретко траже помоћ да би користили паметни телефон, разне апликације, банкомате, па чак и кућне уређаје. Управо млади обучавају и помажу старима у савладавању дигиталног доба и употребе паметних апарата, било да је у питању неформално или формално образовање.
Неким старијим људима употреба дигиталних апарата не представља препреку док има оних који се за њихово коришћење теже обучавају. Бранислав Ристић својој баки Вери са задовољством помаже „Мојој баки је давно ослабио вид, некад се дешава да не може да прочита поруку на телефону. Врло брзо сам јој објаснио како да увелича оно што чита на екрану свог телефона. Мислим да многи од нас нису ни свесни колико старији брзо науче, брзо се навикну на апарате који им као и свима нама олакшавају живот“.
Своје слободно време у пензионерским данима, старији воле да проводе на друштвеним мрежама. Марија каже да својој баки често указује на грешке које прави када објављује статусе на друштвеним мрежама „Покушавам да јој објасним шта је кул радити, а свакако није да у току једног дана окачи десетак статуса у виду песама или фотографија, она уме да користи друштвене мреже али покушавам да јој објасним да и ту постоје нека неписана правила понашања а не качити кад ти шта падне на памет“.
Без обзира на форсирање својих статуса на друштвеним мрежама, Маријина бака ипак ужива у бенефитима нове технологије, за разлику од многих њених вршњака који ни немај профиле на истим.
Проблем који се јавља , а тиче се дигиталне писмености, јесте што старија популација памти време када су медији пружали истину и нису били дигитализовани . Превелик број информација , које објављују нестручни људи зарад већег броја пратиоца на друштвеним мрежама, код старијих људи може изазвати неретко и осећај панике.Оно што млаљи треба да подуче старије генерације јесте да не верује дословно свему што прочитају на својим телефонима или рачунарима. Јер интернет је свакоме доступан.
Милена Божић
+Текст је део пројекта „Снага генерација“ који је суфинансиран од стране Општине Сврљиг
