Рушење предрасуда
Стереотипе је могуће разбити временом, а то се најбоље постиже разговором , у породици, јавности у медијима. Један од најчешћих стереотипа јесте да се млади и стари не разумеју довољно, или да се млади не опходе лепо према старима, да су старији само терет.Међугенерацијска солидарност подразумева сарадњу свих годишта, свих генерација.Стереотипи ометају развој друштва, управо зато их је потребно разбити.Много боље би било да се показују позитивни примери и позитивне одлике одређених генерација. Један од најбољих позитивних примера можемо пронаћи свако у својој породици или окруженју, када се најлнадји и најстарији кроз игру друже и уче.
Деца су се од давнина увек играла разних игара, то се наравно мењало кроз године, деценије. Неким играма популарност је опадала и једноставно нису настављале да буду занимљиве новијим генерацијама. Неке игре су задржале своју снагу и популарност и данас и ако се све више деце окреће видео игрицима уместо маштању и смишљању креативних начина који би им попунили време. Зато су ту они старији да их подсете или да их науче како се некад играло. Поменућемо само скакање на гуму, ластиш, чувари, жмурке, школице, чича Глише, мале школе, змијице, ледени чича, баба Роге, прескакање конопца, навлачење конопца, камен-папир – маказе, бацанје камена, градова и села, потапање подморница и слично.
„Наш унук Матија сада је предшколац , три пута недељно иде на фудбал. Његови мама и тата доста раде а он је средње дете у породици, дакле наша ћерка има још два детета поред њега, брзо се живи и данашњи млади родитељи немају много времена за своју децу односно немају времена да се играју са њима, а и зашто би. Деца треба и да се досађују јер из те досаде они науче како да се играју“, каже бака Гана која се присећа игара из свог детињства.
„Моја генерација је одрасла у свету у којем нису постојали дигитални уређаји, ја сам решавала ребусе, укрштене речи, осмосмерке, и ето то и дан данас радим“ кроз осмех говори ова бака која настоји да и своје унуку научи како квалитетно да проведу слободно време.
Заједничко дељење времена на традиционалан начин има своје посебне чари. По мало заборављене игре спајају генерације а корисне су за све учеснике, без обзира на године. Оне су мост који спаја генерације у свету који се непрестано мења.
Друштвене игре пружају забаву и млађима и старијима, поред тога оне држе породицу на окупу и јачају везу међу њеним члановима. Развој меморије и логичких вештина битне су за најмлађе али и најстарије чланове у породици.Играње друштвених игара умањује шансе за менталним обољењима истичу стручњаци.Још једна добра страна нарочито за оне старије јесте што играње игара и квалитетно проведено време са својом породицом смањује крвни притисак.Деца развијају своје логичко мишљење и унапређује расуђивање. Код старијих се смањује стрес, а о додатним бенефитима на овај начин проведеног времена још може да се прича. Мане не постоје.
Традиција играња друштвених игара треба да постоји у свакој породици. Не само да спаја генерације, већ јача породичне односе и зближава њене чланове.
Овај текст је део пројекта „Снага генерација“ суфинансиран од стране Општине Сврљиг
Милена Божић
