Минерална вода у Нишкој Бањи је изузетно лековита те је управо зато и позната од давнина а данас представља омиљену дестинацију бројних посетилаца из земље и света. Најпознатији извори у Нишкој Бањи су: Главно врело, Сува Бања, Школска чесма, Бањица и Пасјача.Ова бања је препорука медицинских стручњака као важан део рехабилитације након пострауматског стања. Због својих благодетних дејстава али и повољне климе, Нишка Бања је омиљена дестинација брачног пара из Руме. Никола и Бранка , који ће наредне године прославити педесет година брака, радо долазе у ову бању.
„Волимо да април проведемо у овој бањи. Можда је то ствар навике али то је месец када у бањи све процвета и мирише, значи наша топла прпеорука је пролеће у бањи а лети на море.“
Парк-шума Коритњак је свакако место по којем је бања препознатљива. Природни лековити фактори у бањи су: блага, умерено-континентална клима, термоминералне воде и природно минерално блато. Лековите воде, које извиру са пет минералних извора, припадају групи земноалкалних хомеотерми (36-38 степени Целзијуса), благо минерализованих.
„Наравно да смо упознати са лековитим својствима бање, али ми више уживамо у дугим шетњама“ каже Никола.
Рекреативни туризам у бањи је веома развијен. Посетиоцима су доступни терени за тенис, кошарку, рукомет, мали фудбал.
„Бања је окружена бројним природним лепотама, зато не пропуштамо ни излете до Сићевачке клисуре – кањона реке Нишаве и Јелашничке клисуре, посебног резервата природе.“ Истиче Бранка.
У току Нишаве наизменично се смењују клисуре и котлине попут Димитровградске и Пиротске котлине, Сићеваћке клисуре и Клисуре Ждрело, Белопаланачке и Островичке котлине. Нишава је корисна за одводњавање атмосферских и индустријских вода и за наводњавање земљишта. Аспекат водоснабдевања Нишаву чини посебно битном за подручје низводно од Беле Паланке.
Јелашничка клисура се налази у Понишављу, на десетак километара источно од града Ниша.Многи посетиоцима Нишке Бање ова клисура је „црвеним словима“ изначена на карти као место које је обавезно посетити. Симбол ове клисуре су: српска рамондија (Рамонда сербица) и Наталијина рамонда (Рамонда натхалиае), терцијерни реликти Балкана. Јелашничка клисура је, поред Сићевачке клисуре, једини локалитет на Балкану где је успостављена зона контакта између ове две ендемореликтне сестринске врсте. Оне у овој клисури граде глобално значајну заједницу Рамондетум натхалиае –сербицае. Поред ових реткости, у кањону живи и чак 112 врста дневних лептира, по чему је јединствен у свету.
Права чуда природе са свих страна бање. Рекреативци, туристи локално становништво из ових крајева не одлазе без фантастичне галерије фотографија. Неке од ових области су изоловане и заштићене али овакве лепоте нису промакле људима од давнина.
Милена Божић
