“Бављење спортом не само да поспешује здравље већ децу учи тимском раду, дисциплини,… Родитељи се често питају који су најбољи спортови за децу предшколског узраста. Децу треба уводити у спорт и здрав живот од најранијег детињства јер деца једноставно обожавају спортове и физичку активност” , истиче професор физичког васпитања Милош Петровић.
“Стручњаци кажу да децу треба полако уводити у тај свет у најранијем детњству, али треба знати како одабрати онај прави. Неке врсте спортова једноставно не леже појединој деци и њиховом карактеру”.
Кад су у питању тимски спортови јесте да су они сјајни за децу јер граде вештине као што су кооперација, поштовање и дисциплина. Зато су добри програми прилагођени предшколском узрасту који не укључују такмичење. Важно је пронаћи окружење у којем ће дете тренирати али где неће бити притиска, бодовања , првих места и такмичења.
Тимски спортови су одлични за предшколски узраст јер поред тога што спортови попут кошарке и фудбала развијају моторичке способности и координацију покрета оне подстичу и психички развој деце као што су дисциплина, заједнички рад, међусобно поштовање што ће деци бити од великог значаја у каснијем животном добу.
Спорт треба бирати према дететовим способностима и интересовањима. Неадекватан избор доводи дете у неравноправан положај, повећава ризик од повреда, доприноси губитку интересовања, а може бити и извор великог незадовољства и фрустрација. Дете треба уписати на спорт који одговара његовом узрасту, конституцији, карактеру и физичким предиспозицијама – саветују професори физичког васпитања.
Баш као и код тимских, постоје и индивидуални спортови као створени за децу предшколског узраста. Гимнастика је увек популарна јер деца иако раде у групама искуства за децу су искључиво нетакмичарска и поспешују индивидуалне вештине. Гимнастика је сјајна за флексибилност, јачање мишића и одржавање равнотеже.
Основна одлика дечијег узраста је интензиван раст и развој, као и стварање позитивних предуслова који ће утицати на здравље детета. Поред социјалне компоненте коју обезбеђује породица, веома је битан и физички фактор, односно, кинези-фактор, јер ствара позитивну климу раста и развоја детета.
Подаци говоре да од 60 до 85 одсто деце која су гојазна у школском узрасту ту карактеристику преносе и у одрасло доба, што доводи до нарушавања здравља, пре свега кардио-васкуларних обољења, али и дијабетеса и психосоцијалних поремећаја, наводе стручњаци.
Међутим, родитељи су често у дилеми како и када почети, који су спортови најбољи за малу децу, колико су честе и опасне повреде, како они могу да помогну детету да заволи спорт…
Зоран Петровић професор физичког у основној школи истиче: “Дечији нивои физичке активности повезани су са њиховим могућностима за физичку активност. Међу факторима одговорним за пружање ових могућности, школе имају највећи потенцијал да на различите начине утичу на понашање физичких активности својих ученика. Имајуцћи у виду да деца углавном седе током времена проведеног у школи, неопходно је да им школска заједница пружи могућност да буду физички активна током читавог школског дана.”
Спорт помаже деци да развију социјалне вештине које ће им користити током читавог живота. Бавећи се спортом, малишани уче о важности тимског рада и сарадње и упућени су не само на своје вршњаке већ и на тренере и остале запослене у клубу. Они такође усвајају лидерске способности, вештине комуникације и функционисања у тиму, што може значајно да им помогне у школи, будућој пословној каријери и односима са другим људима из окружења. Осим тога, бити део спортске екипе са собом носи и друге бенефите, као што су осећај припадности и могућност проналажења нових пријатеља. На тај начин деца обогаћују свој друштвени круг ван оквира породице и школе.
“Истраживања су потврдила постојање значајне позитивне повезаности између физичке активности, и когнитивних процеса, учења, памћења, мишљења. Што су деца физички активнија, и ови процеси ће бити развијенији. Такође, физичка активност, доприноси менталном здрављу, и ово се свакако не односи искључиво на одрасле, већ и на дечију популацију. Улазак у свет спорта, омогућава да се деца можда и по први пут сусретну са јасним правилима, и структуром, између осталог и структуром времена, што ће касније допринети бољој организацији. Кроз спорт се развијају и нова познанства, стичу другарства, што доприноси адекватном процесу социјализације. Ипак, колико је важно омогућити детету да се упозна са различитим спортским активностима, и пратити његове афинитете ка истим, толико је важно оставити довољно времена за игру, и тиме развијати његову личну иницијативу.Ово последње је изузетно важно!” наводи Мина Опачић дипломирани психолог.
*Текст је део пројекта „Младост и спорт: Ниш на мапи успеха“ који је суфинансиран од стране Града Ниша
Милена Божић
