Изузетно интересовање Нишлија за израду филигранског накита у Народном музеју
Народни музеј у Нишу организује радионице израде филигранског накита, обука је бесплатна и намењена старијима од 16 година, а идеја је промоција и очување старих заната. Филигран, као уметничка техника обраде метала, познат је по својој деликатности, прецизности и елеганцији, а вековима је био важан део културног наслеђа многих средина – наводе из Музеја. Под стручним вођством ментора, полазници имају могућност да самостално креирају сопствени комад уникатног накита, комбинујући традиционалне методе и лични израз. У Народном музеју кажу да су пријатно изненађени интересовањем, и да се пријавило многоструко више кандидата у односу на капацитете радионице.
Желели само мало да се отворимо и ка старијем грађанству, углавном су наши едукативни програми намењени деци, тако да је ово била занимљива прилика да Музеј упознамо и на другачији начин. Јер опет, музеј није само проучавање и подучавање, већ је и уживање, тако да верујем да чинимо један добар корак ка томе, спајамо све три ствари у једну. Надам се да се и полазници овде лепо осећају, доживљавају Музеј на један другачији начин а и ми радимо оно што је једна од наших улога у очувању једног од старих заната. У већини музеја у оквиру етнолошких збики имамо комаде који су од филигранског накита тако да је и то један од разлога зашто се Музеј одлучио за овакву радионицу. Интересовање је заиста било превелико, јер је било преко 180 пријављених, нажалост, имамо само двадесет полазника у овом циклусу. Али ето Музеј се труди да у наредној години покрене још два циклуса, јер сматрамо да је ово једна лепа иницијатива, да је нешто што ће оживети старе занате јер је све мање људи који се тиме баве, и да ће на крају крајева и грађани уживати у томе, рекла је Ивана Груден Милентијевић, из Народног музеја Ниш.
Филигран је средњевековни накит, иначе најлепша кујунџијска техника израде накита, где се уз помоћ танке нити и гранула израђују комади. Има га свуда на Балкану, имају га Македонија, Србија, Албанија, има га у Русији, Малта ради филигран. Сада можете видети и на овој радионици, свако ради свој дизајн, прво се црта, онда се савија жица по цртежу и онда се то испуњава. Он се ради од сребрне нити, ради се од сребра и злата, али ми сада на радионици радимо од бакра, јер је бакар јефтинији за израду, а и сада још увек вежбамо, тако да сада радимо са бакарним жицама. И у савременом накиту се користи и месинг као подлога за неке комаде. У Србији имамо и мајсторе који се баве израдом филигранског накита, а радује ме што имамо полазнике и женског и мушког пола, и сви су једнако спремни да уче. Идеја око ове радионице је почела са Етнографским музејем у Београду где сам ја стални сарадник, као летња школа филиграна пре девет година, као очување старог заната, да тај накит из њихове збирке заживи у смислу да људи пожеле да гледају збирке у музејима. Онда је пре две године лесковачки музеј имао радионице које су трајале две године, и сада ево Народни музеј у Нишу исто то ради, што ме радује, јер људи који су полазници, чак и ако се не баве надаље тиме, знају како се ради тај накит и мало више цене ручне израде. Када сам завршила ликовну академију хтела сам да упишем мастер за дизајн накита, и требало ми је радно искуство у некој фабрици за накит. Тако сам случајно почела да радим у фабрици Рубин у Скопљу, и онда је то постао мој живот, кренула сам од тада и ево већ 20 година се бавим израдом накита, рекла је Ивана Станковић, магистар ликовне графике и филигранер, која стрпљиво учи полазнике основама овог заната.
Лекар сам у Дому здравља у Дољевцу и један сам од оснивача удружења Центар Витез из Лесковца. Разлог што сам овде је тај јер у оквиру нашег удружења чувамо традицију, старе занате, бавимо се стреличарством, и многим другим стварима везаним за нашу историју. Ово је прилика да се упознамо са једним новим начином производње накита који је некада итекако био популаран, који се уклапа у све оно што ми радимо у удружењу, и надам се да ћу временом да савладам све ово и да покажем и другима, рекла је Данијела Николоћ Ђорђевић, једна од полазница радионице.
Циклус обухвата десет радионица од по три сата, које се одржавају од 20. октобра, понедељком и четвртком, у периоду од 17 до 20 сати, у Kњижевно-меморијалном простору „Бранко Миљковић – Стеван Сремац“.
Снежана Лазић
