Најмасовније кошаркашко такмичење

Куп Радивоја Кораћа је најмасовније кошаркашко такмичење у Србији.Одржавање овог купа у Нишу има дугу историју. Први пут је одржан у Нишу 1994. године, а од 2003. године је традиционално домаћин завршнице овог такмичења, изузев 2022. године када је због пандемије корона вируса одржан у Новом Саду. Хала Чаир је место где се одржава такмичење, позната по својој атмосфери и страственим навијачима. Победник националног Купа Радивоја Кораћа добија реплику оригиналног Купа који се до 2002. додељивао победнику међународног такмичења.

Куп Радивоја Кораћа је најпре било годишње европско екипно такмичење у кошарци под покровитељством ФИБА-е, које се одржавало сваке године од 1972. до 2002. Било је то треће такмичење по важности у Европи, после Евролиге и Купа победника купова.

Ово масовно европско такмичење је угашено пре више од две деценије, а Кошаркашки савез тадашње државне заједнице Србије и Црне Горе је променио име свог националног купа управо у Куп Радивоја Кораћа. На тај начин је остварена идеја КСС-а коју су подржали челници ФИБА Европе да “Жућкова левица” настави да живи кроз српски куп.

Чувени југословенски кошаркаш Радивој Кораћ рођен је 5. новембра 1939. године. Када је био трећи разред гимназије, позвали су га да игра кошарку за школу, обзиром да је био висок. Тада је први пут играо кошарку и приче кажу да је имао невиђену трему и да није постигао ниједан кош.

После школског такмичења, одлази на тренинг у ОКК Београд, испоставиће се клуб који је волео до краја живота. Своју прву утакмицу за овај клуб одиграо је као јуниор против Јединства из Земуна у сали старог ДИФ-а. У игру је ушао два минута пре краја и постигао је први кош за свој клуб. Када је почео да игра у ОКК Београд добио је број пет, који му је био вероватно посебно драг јер је рођен петог новембра.

Кораћ је студирао Електротехнику, због које је 1961. године пропустио пола сезоне. Желео је да се посвети факултету, али га је Бора Станковић наговорио да се врати кошарци. Решио је да факуллтет заврши по окончању спортске каријере, али судбина није хтела тако.

О љубави према клубу у којем је провео највише година, али и о љубави према његовом Београду управо говоре његове речи: „Слободно могу рећи да сам се родио у кошаркашком клубу, у њему сам провео своје најлепше дане, мој клуб је моја младост. Срећан сам што се мој клуб зове као мој град, верујем да ћу се опет њему вратити. Где год сам се налазио увек ме је нешто вукло мом Београду.”

Кошакаши ОКК Београда су били као породица, скупљали су се на сада чувеном Жућковом ћошку, који се налази у Београду, преко пута ресторана „Руски цар”. На том месту се данас налази спомен табла, посвећена кошаркашкој легенди, Жућку.

У периоду 1967/1968 играо је за Белгијски Стандард из Лијежа са којим је тада освојио првенство и био најбољи стрелац првенства. Управо из тих година, постоји једна занимљива прича. Док је играо у Белгији, једном приликом је био гост у ТВ емисији, када су га водитељи питали, колики му је проценат слободних бацања, Кораћ је одговорио око 80%. Тада је уследило право изненађење у студију, водитељи су изнели кош на сцену и замолили Жућка да шутира слободна бацања. Погодио је чак 100 слободних бацања за редом. Да би атракција била још већа, шутирао је бацања са две руке, из чучња, како га је научио Бора Станковић.

Наредну сезону 1968/1969 играо је за Италијанску Петрарку, и у тој лиги је био најбољи стрелац првенства са просеком од 26,9 кошева по утакмици.

За репрезентацију је заиграо 1958. године До 1969. године за репрезентацију Југославије одиграо је преко 160 утакмица, постигао преко 3200 поена са просеком преко 20 поена по утакмици.

Са репрезентацијом је учествовао на Олимпијским играма у Риму 1960. године, Токију 1964. године и Мексику 1968. године. Управо на Играма у Мексику је освојио сребрну олимпијску медаљу. Поред олимпијске медаље, освојио је и два светска сребра, два европска сребра И једну европску бронзу. На незваничном првенству света 1966. године са репрезентацијом је освојио златну медаљу и био најбољи стрелац Југословенског тима.

Последњу утакмицу одиграо је 1. јуна 1969. године у Сарајеву за репрезентацију Југославије. Дан након утакмице, доживео је саобраћајну несрећу, у којој је изгубио живот.  Први је спортиста икада у Југославији који је сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Председник Југославије, Јосип Броз Тито наложио је да Кораћ буде сахрањен са олимпијском, а не са државном заставом на ковчегу, јер “Кораћ је био већи од земље коју је представаљао” изјавио је Тито.

Међународно такмичење „Кораћ Цуп” ФИБА је основала 1971. године у Кораћеву част и трајао је све до 2002. године, а утакмице нису одиграване 2. јуна. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је „Жућкова левица“. Овај међународни куп је угашен 2002. године, а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име своог националног купа у Куп Радивоја Кораћа, који се и данас игра под покровитељством Кошаркашког савеза Србије.

ОКК Београд је повукао из употребе дрес са бројем пет у част поштовања према Кораћу. У Мадриду је 2007. године, отворена Кућа славних Међународне кошаркашке организације, тада је у Кућу славних примљен и великан Југословенске кошарке, Радивој Кораћ.

Првог и другог дана Купа Кораћа играју се четири четвртфиналне утакмице. Трећег дана су две полуфиналне утакмице и четвртог дана је финале. Екипе на турниру наступају са 14 играча које пријаве, док игра најмање 10, а највише 12 њих по мечу.Посебно правило је да екипе могу пријавити највише четири страна играча сениора регистрована за клуб. Ово је предвиђено са циљем заштите домаћих играча и по правилу сваки турнир испромовише неке нове младе домаће наде.На финалном турниру такмичења учествује осам клубова – финалисти другог дела Другог степена куп такмичења КСС (2 екипе), клубови међународне регионалне АБА лиге (5 екипа), клубови прве Мушке лиге Србије (1 екипа).

Милена Божић

Овај текст је део пројекта „Младост и спорт: Ниш на мапи успеха“ који је суфинансиран од стране Града Ниша