За 120 дана УКЦ Ниш променио ритам рада: више операција, и прегледа – мање чекања

Од почетка рада и функционисања нове Управе нишког Универзитетског клиничког центра, према званичним подацима након урађене детаљне анализе, у овој здравственој установи, другој по величини у Србији, повећан је обим и број дијагностичких и хируршких процедура, отворене су нове организационе јединице, запослени су нови здравствени радници и започето је додатно опремање клиника. Као највећу промену у функционисању овог великог система, у руководству истичу и другачији, отворенији однос према пацијентима и већу доступност установе грађанима.

За 120 дана, са представницима Управе непосредно је разговарало више од 810 пацијената, а у УКЦ Ниш наводе да је око 95 одсто проблема због којих су се грађани обраћали, решено. Истовремено, специјалистичке и субспецијалистичке екипе УКЦ Ниш и Института „Нишка Бања“ наставиле су превентивне прегледе становништва у руралним подручјима Нишавског округа, где је до сада прегледано око 1.600 људи.

Директор УКЦ Ниш, доц. др Милан Лазаревић, каже да управо та промена односа према пацијентима, представља најважнији резултат у претходна четири месеца.

Ако бих морао да издвојим најважнији резултат, онда то нису ни проценти, ни опрема, ни број интервенција, већ чињеница да смо променили однос према пацијенту. Отворили смо врата Клиничког центра и омогућили људима да директно дођу до нас, кажу шта је њихов проблем и добију одговор. До сада смо имали више од 810 непосредних разговора са пацијентима и око 95 одсто проблема са којима су нам се обратили, успели смо да решимо. Желели смо да пацијент зна да ова установа постоји због њега и да овде постоји неко ко ће да га саслуша и покуша да му помогне, рекао је Лазаревић.

Један од пројеката који је обележио претходни период били су превентивни прегледи становништва у удаљеним насељима. Лекарске екипе обилазиле су села на територији Ниша и Нишавског округа, а прегледи, како истичу у УКЦ Ниш, нису завршавани само одласком медицинског тима са терена. За пацијенте код којих је утврђена потреба за додатним прегледима, дијагностиком или контролом формиран је и медицински позивни центар, преко којег их млади лекари поново контактирају и договарају даље кораке у лечењу.

Више не чекамо да сваки пацијент дође до нас. Заједно са колегама из Института ‘Нишка Бања’ отишли смо до људи којима је до терцијарне здравствене установе најтеже да стигну и до сада смо прегледали око 1.600 грађана. Међутим, преглед се не завршава оног тренутка када екипа напусти село. Наши млади лекари контактирају пацијенте, проверавају њихово стање, договарају додатну дијагностику и прегледе и прате терапију, те смо тиме направили систем у којем здравствена заштита заиста долази ближе човеку, истиче Лазаревић.

Број операција у највећој здравственој установи терцијарног типа јужно од престонице, знатно је повећан- на ортопедији за око 15 одсто, исти раст забележен је и на кардиохирургији, док је на дечјој хирургији број оперативних захвата већи за седам до осам одсто. И укупан број дијагностичких процедура повећан је за осам одсто, а специјалистичких прегледа за шест одсто. Посебно повећање забележено је у раду дневних болница- чак 22 одсто. Истовремено је, према аналитичким подацима, смањен просечан број дана хоспитализације, што у Управи виде као један од показатеља ефикаснијег лечења.

Резултати се данас могу мерити врло конкретним бројкама. Имамо више операција, више дијагностике и више специјалистичких прегледа, али је за нас једнако важно што пацијенти краће бораве у болници. То је суштина савремене медицине – да пацијент што брже добије дијагнозу и терапију, да се скрати непотребна хоспитализација и да се што пре врати породици и свакодневном животу, појашњава први човек нишког УКЦ.

У УКЦ Ниш се, према званичним подацима, дневно уради више од 10.000 лабораторијских анализа, више од 75 хируршких интервенција и више од 2.000 специјалистичких прегледа. У току дана се обави и више десетина прегледа магнетном резонанцом, као и велики број ЦТ дијагностичких процедура, а претходна четири месеца обележило је и отварање нових капацитета.

Почела је са радом Дневна болница за интервентну радиологију, која би требало да омогући брже извођење минимално инвазивних дијагностичких и терапијских процедура и смањи оптерећење других клиника. Центар за терапију бола такође ради, а за различите интервенције пријављено је више од 1.700 пацијената, док увелико трају и припреме и за почетак рада Болничке банке крви, чије се отварање очекује до краја месеца, након завршетка обуке запослених. Набављена је и нова медицинска опрема, међу којом су нови коагулометри, више од десет апарата за дијализу, као и савремени уређај за очување крви и тромбоцита пацијента током захтевних хируршких интервенција, намењен пре свега кардиохирургији.

Организационе промене нису заобишле ни Клинику за дечију хирургију. После готово две деценије, оспособљена је трећа операциона сала, док је у току набавка опреме за четврту салу, која према наводима Управе, од изградње клинике није била у функцији.

Када и четврта сала почне да ради, практично ћемо готово удвостручити оперативне капацитете дечије хирургије. Али зграде и апарати сами по себи не значе ништа без људ, зато ми је једнако важно што смо у претходна четири месеца запослили нове лекаре и здравствене раднике, вратили део кадра из дијаспоре и што је 45 наших лекара добило специјализације или уже специјализације. То су људи који ће носити ову установу наредних деценија, каже директор Лазаревић.

У Управи наводе и да су додатно уређене специјалистичке амбуланте, обезбеђене нове столице и клима-уређаји, формиран тријажни пункт и уведена друга смена, са циљем смањења гужви и времена чекања. Наредни фокус, најављено је, биће усмерен на организацију рада Клинике за онкологију и њених дневних болница, као и на додатно унапређење услова за дијализу на Клиници за нефрологију.

Управа УКЦ Ниш наводи и да у овом тренутку нема листа чекања за хируршке интервенције и дијагностичке процедуре.

Све што смо радили претходна четири месеца имало је исти циљ- да систем буде доступнији, организованији и ефикаснији. Посао није завршен. Сада морамо да решавамо она места на којима још постоје гужве и проблеми, али мислим да смо показали да промене могу да се виде и у односу према пацијенту и у конкретним резултатима рада, закључио је Лазаревић.

Као један од највећих пројеката који предстоје издвојена је изградња нове Гинеколошко-акушерске клинике са породилиштем. Тендерски поступак је у току, а планирана је и изградња две нове паркинг-гараже на простору новог Клиничког центра.

Снежана Лазић