У српској патријархалној култури, отац је увек био тај који је према деци
имао одређену врсту дистанце. Ретко се шалио са њима и исказивао осећања
и такво понашање је било по прописима важећим у нашој култури. Мала
деца и брига о њима у патријахалној култури спадали су у такозване „женске
послове“.
Ситуација се знатно променила данас, скоро па и у потпуности. Када је у
питању однос оца према деци, како женској тако и мушкој модерна породица
подразумева да су оба родитеља, скоро па подједнако, укључена у одгој и
васпитавање деце, али и у учешћу у њиховим свакодневним активностима.
Такође, нема крутости и потпуно је природно да се свакодневно исказују
осећања и емоције према детету.
Марко Милиновић, отац петогодишњег дечака истиче да је од доласка бебе
из породилишта био ангажован око свих обавеза које се тичу новорођенчета.
-Ја сам од првог дана доласка сина и супруге из породилишта учествовао у
храњењу, купању бебе и преповијању. Мени је то било сасвим нормално да
са супругом поделим обавезе око детета, и да јој олакшам колико је то
могуће- истакао је Милиновић и додао да је тако и данас:
-Водим га у вртић, на спортић, као и на игралиште. Уживам у његовом
одрастању и свему што подразуемва његово одрастање. Гледам и цртаће у
слободно време. Не видим ништа лоше да урадим и неке кућне послове и
сматрам да више не постоји подела на „мушке“ и „женске“. Нормално,
постоје одређене ствари које супруга боље ради, али је све ствар договора и
мислим да је то прави рецепт за успешну породицу у којој се одгаја здраво и
срећно дете- истиче Милиновић.
-Улога оца у васпитању детета је протеклих година била предмет многих
истраживања а закључак је исти: очеви су, исто као мајке, неопходни за
правилан развој детета. Оба родитеља су подједнако важна у васпитавању
детета. Родитељство представља с једне стране велику одговорност, али с
друге стране и неописиво задовољство које подједнако деле оба родитеља-
истиче Мирјана Митровић, психолог.
Деца са оба „укључена“ родитеља су психолошки задовољнија и, у
будућности, комплетнија од оних где је у васпитавање и одрастање укључен
само један родитељ.
Деца из породица где су оба родитеља спремна да дају себе и посвете се
васпитању детета у истој или макар приближној мери, када одрасту постају
психолошки целовитија, боље разумеју међуљудске и партнерске релације,
сигурнија су у себе и своје способности и надасве спремнија да се ухвате у
коштац са животом.
Поред посвећености, неге и вођења, које је сваком детету потребно од оба
родитеља, може се рећи да су, по својој природи улоге, мајке више нежне,
негујуће и топле, а очеви стварају осећај сигурности, стабилности и спокоја
код деце.
Улога оца је подједнако важна и за дечаке и за девојчице. Начин на који се та
улога вреднује у одрстању деце зависно од пола је другачија. Дечацима је
отац битан као модел по коме формирају своје понашање, вредности и улогу
мушкарца, оца и супруга.
Пројекат „ Мој тата и ја“ суфинансира Министарство информисања и
телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не
изражавају ставове органа који је делио средства.
