Сврљишко јеванђеље и највећа колекција реплика римских и келтских војника у Србији – непроцењиво културно благо
Шта све крију давна и бурна времена на простору Сврљига и Нишевачке клисуре, корак по корак попут мапе с благом, може се открити ако свратите до новог Визиторског туристичког центра. Локална самоуправа, Туристичка организација, ентузијазам, стручност, знање и жеља да се покаже културно благо Свљишког краја – све су то важни сегменти у отварању ка свету и довођењу туриста који овде могу да зароне у свет историје, културе, уметности, археологије, на модеран начин намењен свим генерацијама.
Уз подршку Министарства привреде направили смо Визиторски центар, опремили смо га такође преко пројеката и сада он има сталну музејску поставку у свом приземљу. Она се састоји од предмета који су пронађени на самом локалитету у Сврљигу, и оно што је посебно интересанстно и значајно јесте да Сврљиг има највећу колекцију реплика римсих и келтских војника у Србији. Војни музеј у Београду има их пет, толико их имамо и ми исто у Сврљигу, с тим да ми имамо и мачеве, копља, и осталу опрему каква нигде не постоји у Србији. То је оно што је занимљиво и што покушавамо да максимално форсирамо јер је сада средњи век изузетно популаран. Ето Голубац је реконструисан, и ми маштамо о томе конкретно да наш Сврљиг град такође реконструишемо, мада су то озбиљна средства и пројекти у питању, али постоји огромна воља и жеља, и неки први корак је баш да се фокусирамо на то, каже Мирослав Марковић, председник Општине Сврљиг.
Тренутно ова стална музејска поставка има 160 предмета, од праисторије, закључно са средњим веком и ту стварно може да се види накит, преко оружја, новчића, јако лепа нумизуматичка збирка се овде налази, па све до тих римских и келтских ратника, који су некако круна свега тога. Да једноставно покажемо и шта су то користили, и како су изгледали ратници из тог периода, пре свега јер дефинитивно су ови простори дуго у континуитету били насељени. Добар део тих предмета је био у Народном музеју Србије. Пре пар година они су враћени, отприлике 3.500 предмета са територије целе општине Сврљиг је пронађено, било је у музеју и сада је враћено нама. Ми имамо идеју да уз помоћ археолога и мењамо те поставке, јер стварно имамо доста тога да покажемо и да мењамо на неки краћи временски период, биће ту доста тога што ће моћи да се види, каже Нина Гаврић, директорка Туристичке организације Сврљиг.
На зиду Визиторског центра је мурал који приказује вредан документ из сврљишког краја.
То је само једна страна Сврљишког јеванђеља. Иначе, Сврљишки одломци јеванђеља су један од пет најстаријх писаних споменика културе у Србији. Написани су у 13. веку. Ми смо имали и старије документе, нажалост изгорели су приликом бомбардовања Народне библиотеке 1941. године. Карактеристична ствар за Сврљишке одломке јеванђеља је та што су пронеђени 1866. године у селу Извор, када су људи из Извора добили напокон слободу да реновирају стару цркву и направе нову. Онда је у старој цркви пронађено 11 страна неког старог преписа, у том тренутку они нису знали шта је то. Био је неки срески начелник који је био јако паметан, који је реко да сачувају то и да сачекају неког умног човека. Тај умни човек је дошао и однео свих 11 страна у Српску академију наука и уметности. У Академији су погледали сам документ и установили да имају документ из 1279. године. То су знали јер је човек који је преписивао то Јеванђеље у ствари на задњој страни записивао своје мисли. Парафразираћу га, он каже – ја, Константин Чатац, у народу познат као Воисил Граматик, пишем ове књиге за потребе оца Никодима, званог поп Радосалв, Нишког, индикта 7, 6787. године, подно Града Сврљига, за време цара Ивајла, док Грци опседају Трново. И молим све вас који читате ове књиге да мене грешног у мојим грешкама исправљате, слављен био Господ Бог и његова мати, амин, амин.
Шта је ту занимљиво, рекао нам је човек да је он писмен подно Града Сврљига, 6787. године, по старом календару, да је територија града Сврљига у том тренутку у Бугарским рукама, јер је цар Ивајло бугарски цар, да Грци, односно Византијци опседају бугарску престоницу у том тренутку, Трново, и да нама каже да је цео простор Сврљишке клисуре био центар писмености, културе и духовности раног средњег века. Ми у Сврљишкој клисури имамо за сада датовне четири рановизантијске цркве на јако малом простру, што нама само каже да је хришћанство у овом крају уско било везано за развој хришћанства у Србији, односно да је кренуло из Ниша, а ми смо толико близу, тако да ја верујем да је и сам Константин дошао да погледа цео овај крај у неком тренутку. Нама је јако битно да читав свет зна да Сврљиг поседује један такав докумет и ми се тиме свакако дичимо. Документ се чува у Српској академији наука и уметности. Он је рестауриран, конзервиран, чува се у депоу. За јавност, ми смо са њима комуницирали, тражили, годинама смо имали само лоше фотографије или копије лоших фотографија. Добили смо сада четири оригинала, лепо професионално фотогрфисана, тако да их ми данас користимо за штампу наших пропагандних материјала. Ето и то што сте видели, мурал је верно пренет, то је једна страна Сврљишког јеванђеља, и на њему је онај ударни црвени наслов Тетројеванђеље са Богом, и то је почетак Јеванђеља по Матеју, детаљно објашњава Ненад Ранђеловић, из Туристичке организације Сврљиг.
Снежана Лазић
Текст је део пројекта Људи који чувају Сврљиг који је суфинансиран од стране Општине Сврљиг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
