Међународни дан борбе против насиља над старијим особама - RAMONDA

„Сигурна и достојанствена старост“ – назив је конференције која је поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над старијим особама одржана у Нишу.

Веома мало може да се чује о корацима државе, али и о реакцијама обичних грађана који пријављују или не пријављују насиље над старима. Управо смо због тога овде – да разменимо искуства. Данас је овде са нама и колегиница из Популационог фонда Уједињених нација. Ми веома добро сарађујемо са Популационим фондом и ова конференција представљаће велики корак напред када говоримо о креирању Стратегије за породицу и демографију која нас очекује. Зашто то кажем? Зато што, с једне стране, можемо да разменимо искуства, а са друге стране повезали смо Популациони фонд Уједињених нација и Сигурну кућу у Нишу, која је установа социјалне заштите и има одређене идеје, активности и пројекте на којима може да се ради, при чему Популациони фонд Уједињених нација може да пружи подршку. Тако је већ постављена једна здрава прича на добрим темељима. Што се тиче нас из Министарства, веома нам је важно да чујемо размену мишљења и да колегиница из Популационог фонда Уједињених нација чује све то како бисмо могли да наставимо рад на изради Стратегије за породицу и демографију. Дакле, с једне стране, од нас се очекује да говоримо о фертилитету, наталитету, о томе да треба да се рађа више деце у нашој земљи, као и о мерама за младе брачне парове и младе људе који желе да заснују своје породице. Али, с друге стране, морамо да знамо да у овом тренутку имамо више од 22 одсто становништва у Србији које је старије од 65 година. Због тога морамо да се окренемо и њима, кроз различите активности и мере. Наше министарство је израдило Национални програм, односно Акциони план за такозвано активно старење, будући да је управо наше министарство надлежно за ову област. То су мере које су свакодневне и о којима често можемо да чујемо у јавности. Међутим, оно што је сада пред нама јесте израда стратегије и у том правцу. Дакле, не само да се крећемо у смеру поправљања демографске слике, већ и у правцу проналажења нових мера и корака које би држава требало да предузме како би активно старење подигла на виши ниво него што је то данас случај у нашој земљи, приближавајући се стандардима развијенијих држава, истакла је Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографију.

Град Ниш је увек ту за свје најстарије суграђане, гледамо да унапређујемо њихов квалитет живота кроз сарадњу са различитим институцијама и трудимо се да као Град они буду уважени, поштовани и заштићени. Драго ми је да је са нама данас ту и министарка Јелена Жарић Ковачевић што довољно говори о значају ове трибине. Поздравио бих наравно и организатора скупа, рекао је Лука Гашевић, заменик градоначелника Ниша.

Данас, на Међународни дан борбе против насиља над старијим особама, говоримо о једној веома тешкој теми. Насиље над старим људима је облик насиља који је негде најскривенији. То је насиље које се дешава иза четири зида, у дому, односно кући у којој стара особа живи, а најчешће га врши неко ко је тој особи веома близак. Када говоримо о облицима насиља над старијим особама, најзаступљенији су психичко и економско насиље, али су присутни и физичко насиље, као и занемаривање и злостављање. Према подацима Светске здравствене организације, свака шеста особа старија од 60 година доживи неки облик насиља. Стручњаци сматрају да је насиље много чешће него што статистика показује, управо зато што старије особе не желе да говоре о овом проблему. Не желе да говоре због стида и страха, јер их је у такву непријатну и деградирајућу ситуацију довела особа којој су највише веровали. Када је реч о Сигурној кући, од њеног оснивања до данас, од укупног броја жена које су боравиле у овој установи, око 10 одсто чиниле су жене старије од 65 година које су биле жртве насиља, најчешће од стране синова, али и ћерки. Оно што примећујемо код тих старијих жена јесте да су често веома лошег здравственог стања, да нису имале адекватну здравствену негу, али и да су биле веома усамљене. Зато је веома важно да им, осим заштите и смештаја, пружимо и пажњу, разговор, потребне лекарске прегледе и терапију. Управо ти мали гестови и посвећеност њима највише значе. Када је реч о броју старијих жена које бораве у Сигурној кући, могу да кажем да се тај број последњих година значајно смањио. Међутим, када говоримо о месту из којег долазе, у највећем броју случајева то су жене из руралних средина. Управо зато сматрамо да је веома важно радити на превенцији у тим срединама. Ове године покренули смо пројекат у оквиру којег смо обишли три места на територији Нишавског и Топличког округа и разговарали са женама из тих средина. Сматрамо да нису довољно информисане о институцијама које могу да им пруже заштиту и подршку, нагласила је Соња Шћекић, директорка Сигурне куће Ниш.

Организатори конференције су Сигурна кућа за жене и децу жртве породичног насиља Ниш и Министарство за бригу о породици и демографију.