Деда Мразеви на веспама за децу без родитељског старања
Традиционално, сваке године уочи новогодишњих и божићних празника чланови Веспа клуба „Наисус“ из Ниша показују хуманост на делу. Донације чланова и пријатеља клуба одлазе тамо где су најпотребније, у Дом за децу без родитељског старања „Душко Радовић“ у Нишу.
Прва акција је била 2015. године и тада смо донације носили вртићу „Мара“ код Чаира, онда је акција била све масовнија, и средства су била усмерена ка Дому „Душко Радовић“. Током свих ових година донирамо им оно што они желе, фрижидере, замрзиваче, телевизоре, игрице, увек све у договору са њима, шта им је у том тренутку неопходно. Ове године прикупљамо новац за опремање дневне собе за Омладински клуб у Дому. Лепо је даривати, од кад имам своје дете, то сам схватио још више. Са овим клинцима које већ знамо, који су у Дому одрасли, већ смо другари. Има сваке године и нове деце, јер су овде смештена деца из целог региона, која немају своје породичне домове. Више стотина хиљада динара прикупимо сваке године, тако да увек испунимо њихове жеље пред празнике. Веспа клуб постоји од 2012. године, сталних чланова је око 30, каже Иван Жикић, секретар Веспа клуба „Наисус“.
Возим веспу од своје 16. године, прву веспу ми је тата купио, овде у Нишу, али занимљиво је што је мој отац своју веспу купио у Љубљани, отишао је возом и вратио се веспом у Ниш, то је било давне 1959. године. Волим веспу, волећу је заувек, највише због тате, јер ме везују лепе успомене, али и због дружења, добре вожње, пратимо и моду, сви смо господа на веспама. У глобалу је мање жена иначе на двоточкашима, можда је проблем што их не усмеравају од малена да возе двоточкаше, а стварно су и практични и занимљиви. Веспа је увек елегантна, и старији модели, али и данашњи, савремени. Увек има своју причу, многи су филмови о веспи урађени, веспа са собом носи и статус и шарм. Ја живим сада у Италији, и тамо возим веспу. Као што сам ја наследила љубав према веспи од оца, тако је и моја ћерка од мене, и она је члан клуба, и учествовала је у ранијим акцијама. Сада живи у Америци, и сигурно ће и тамо да купи и вози веспу, то је наша породична традиција. А што се акције данашње тиче, пуно нам је срце, ова идеја се реализује сваке године, деца у Дому нас очекују пред празнике да их посетимо, лепо нас дочекају, улепшамо им тај један дан, а надам се да им и живот улепшамо, и сугурно знам да нас једва чекају сада. Распитују се коју веспу возимо, воле да све додирну, обавезно желе да направе и неки круг са нама на веспама, то је увек доживљај, прича Ана Живковић, чланица Веспа клуба „Наисус“.
А дефиле Деда Мразева на веспама нишким улицама воле све Нишлије, тако да их током вожње сада већ препознају, машу, сликају, и на тај начин подржавају ову хуманитарну акцију за сваку Нову Годину. Веспаши кажу да ће се овакве акције одржавати још много наредних година.
Снежана Лазић
