Слика која је пронашла своју дугу
У нестварним пределима Тамњанице, на пољима лаванде, у јединственој галерији на отвореном Уметничке колоније Пигмалион, по идеји Горазда Ћука у протеклих девет година овде је стварало више од 150 уметника са целог Балкана. Једно од најновијих дела инсприсаних фантастичном природом је и слика уметника Славка Крунића. А пред само њено представљање, природа нам је показала ко је највећи уметник и додала праву сценографију за слику. Дуга и слика су се једноставно дотакле.
Ми уметници покушавамо да се уклопимо, али невероватно је да слике саме као да су део природе, јер оне једноставно живе неки свој живот. Када сам дошао овде, дошао сам са сликом која је већ започета била, поставио сам је, хтео сам да направим једну фотографију, да пробам да укадрирам, први кадар на који сам наместио слику се потпуно повезао са пределом који је иза. Не знам, сам тај стваралачки процес, има везе и као што је природа некако сама од себе, као да само од себе се дешава, тако и тај стваралачки процес има свој неки природни ток, каже Славко Крунић.
Тако су се дуга и слика додирнуле?
Ово је неки моменат сада који се десио, да се та чаролија природна додатно допуни са дугом. Нисам до сада сликао дугу, она је једноставно појава која више је нема него што је има, тотално нестварно делује, можда је самим тим и изазов, а можда се и деси на некој слици нека дуга, говори уметник.
Ова је галерија посебан изазов?
Ово је дело једног човека, његова замисао и он је то замислио, на тај свој начин је и остварио. Да стави кућу у природно окружење и да то природно окружење допуни са уметничким радовима, тако да значи нама свим уметницима који долазе овде, сви се враћају врло радо. Ја сам већ од старта, од кад је настала ова кућа гост, нисам још увек учествовао на колонијама Гораздовим, али нисам из разлога што сам више хтео да допустим другим ауторима да дођу, а сваки пут сам и био позван. Али ево сада ћемо од септембра правити неки нови сазив и опет се дружити. Нама уметницима одговара да неке своје упитаности заједно удружимо и да дошавши до неких тих сликарских и вајарских проблема заједни их и решимо, истиче Славко Крунић.
Какав је даљи живот ове слике?
То ће сама слика рећи, она већ има свог колекционара који је чека. Видећемо до краја, када завршим слику онда ми се сам назив и деси, чекам тај крај, када осетим да не треба више да инсистирам на њој, онда једноствано тај наслов и сам дође, ја га на неки начин и сачкам. Не волим унапред да дам тему већ се она једноставно природно негде појави, објашњава део процеса настајања дела Славко Крунић.
До септембра, када ће се овде поново окупити уметници из целог региона, само на кратко се поздрављамо са скулптурама, сликама и фотографијама насталим у Пигмалиону. У смирај дана остављамо уметнике и њихова дела да сањају своје нове музе.
Снежана Лазић
