Да се никада не заборави

Државна церемонија Дана сећања одржана је у Нишу, на платоу код споменика Жртвама НАТО агресије 1999. године. Одржан је парастос и положени су венци, са поруком да се никада не забораве невине жртве и да вечно живе у сећањима Нишлија.

Ниш је слободарски град, на његову пијацу и болницу бачене су касетне бомбе. Они нису бирали војне циљеве. Погодили су наше мајке, трудницу, децу. И нико због тога није кажњен, нити позван на одговорност. Историја Ниша је историја страдања. Али овај напад носи посебан печат цинизма. У Другом светском рату Ниш су разарали нацистички, али и савезнички авиони. Само пола века касније поново смо доживели исти сценарио, али овог пута они су били заједно. Зар се тако враћа народу који је крварио за слободу Европе. Уместо да само два дана касније заједно славили тај исти Дан Европе и Дан победе, и тријумф над фашизмом, они су ту победу и наше савезништво срушили на нашим улицама. Ниш никада неће прихватити фразе о колатералној штети. Свако име на овом споменику је жива оптужница против оних који су прекршили свако људско и Божије право. Иако су покушали да нас застраше, потценили су дух овог града. Ниш је преживео и не заборавља. На то нас обавезују наше жртве. Наше комшије из Шуматовачке, из улице Љубе Ненадовића, са паркинга Клиничког центра. И сви други без којих смо остали током тих 78 дана безумља. А сећање на њих је трајна опомена да мир нема цену и да се страдање невиних људи никада не сме заборавити. Зато је наша обавеза да негујемо културу сећања, достојанствено и одговорно. Не због прошлости саме, већ због будућности коју градимо. Само друштво које памти своје жртве може имати снаге да чува мир, разуме цену слободе и ствара бољи живот за генерације које долазе. Вечна слава свим невиним жртвама, истакао је председник Скупштине Града Ниша Дарко Николић.

Ево и ове године обележавамо овај трагични, туробни 7. мај 1999. године, када се десила једна од највећих трагедија у граду који је толико пута кроз историју рушен, разаран, покушавано је пуно пута да се уништи, и Ниш и становници овога града, али он је увек изнова ницао. Али, никада као тада нечовечно, злотвор, непријатељ је покушао да уништи душу овога града, када је бацио, у начину ратовања у најмању руку једно контроверзно оружје. Зато смо данас овде да се сећамо свих страдалих и да поручимо да ћемо увек памтити њихову жртву, и Вукосаве, и Божидара, и Богомира, и Љиљане и Јагоде, и Герасима и свих оних других који су страдали овде као невине жртве. Тада су покушали да убију и нерођеног анђела и његову мајку Љиљану, и као што видите, ми се данас тога сећамо и српски народ то памти. Оно што је важно да сви они чија се имена налазе на овом споменику нису ишли у другу земљу да нападају неког, они су само тога дана живели свој свакодневни живот, и због тога су страдали. Дух овога града ће живети. У име Владе Републике Србије поручујем да ћемо се увек сећати овог датума и нећемо дозволити да се ова жртва забрави. Слава свим невиним жртвама у нишкој трагедији, рекао је током обраћања присутнима Ђорђе Тодоров, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Тог кобног 7. маја страдало је 15 људи, међу њима и двадесетшестогодишња трудница. Повређено је осамнаесторо Нишлија.

Снежана Лазић