Misterija okružuje smrt „princa poezije” Branka Miljkovića, jednog od najtalentovanijih pesnika druge polovine 20. veka. Preminuo je pod misterioznim okolnostima u noći između 11. i 12. februara 1961. godine u Zagrebu, što je izazvalo brojne kontroverze. Neki od njegovih savremenika su tada odbacili mogućnost da se pesnik ubio. Do danas nije jasno da li su „prejake reči” bile uzrok njegove prerane smrti ili nešto drugo.
Rođen 29. januara 1934. godine u Nišu, Branko Miljković je detinjstvo proveo u Gadžinom Hanu, a pesme je počeo da objavljuje 1955. godine na studijama filozofije u Beogradu. Samo godinu dana kasnije, objavio je svoju prvu zbirku pesama „Uzalud je budim” i brzo se uzdigao u vrh srpske poezije. Tri godine kasnije, napisao je "Pesmu za moj 27. rođendan", samo dve nedelje pre svoje prerane smrti:
“Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
Ko loše živi zar može jasno zapevati!“
U Nišu se od 1971. godine dodeljuje nagrada za najbolju zbirku poezije koja nosi ime poznatog pesnika. Književno memorijalna izložba Sremac/Miljković u Nišu sadrži spise, rukopise, fotografije i lične predmete ovog poznatog pisca. Njegovo ime nose osnovna škola i ulica u naselju Duvanište.
