Житорађа је крај богате прошлости, препознатљивог културног наслеђа, живе традиције и бројних занимљивости које су се вековима преносиле са генерације на генерацију. Од античких археолошких локалитета, преко значајних историјских догађаја, до народних обичаја који се и данас негују, овај део Топлице представља важан део културне мапе Србије.

У оквиру пројекта „Истраживање и представљање свих занимљивости о Житорађи – историја, култура, традиција, природне лепоте и локални обичаји овог краја“, разговарали смо са Данијелом Михајловић, директорком Народне библиотеке Житорађа. Као установа која чува завичајну грађу и активно ради на очувању културне баштине, Народна библиотека има значајну улогу у неговању идентитета овог краја и упознавању јавности са његовим богатим наслеђем.

У разговору са директорком Михајловић сазнали смо који су најзначајнији историјски догађаји обележили развој Житорађе, који се традиционални обичаји и данас негују, како библиотека прикупља и чува завичајну грађу, на који начин млађим генерацијама приближава културно наслеђе и зашто је важно да се историја, традиција и вредности овог краја сачувају за будућност.

У наставку доносимо интервју који открива део богатог наслеђа Житорађе и подсећа на значај очувања локалног идентитета, културе и традиције.

1. Најзначајнији историјски догађаји који су обележили развој општине Житорађа

Најзначајнији историјски догађаји који су обележили развој општине Житорађа могу се сагледати кроз три важна историјска периода: антички и византијски период (4. век), период ослобођења од османске власти у 19. веку и развој инфраструктуре у 20. веку.

Антички и византијски период – 4. век

Из овог периода потичу значајни археолошки локалитети који сведоче о дугој историји овог краја. Посебно се издваја Житорађско кале, познато и као Ad Herculem, које је представљало важну путну станицу на античком путу Naissus – Lissus (данашњи Ниш – Љеш).

Из истог периода потичу и остаци такозване Латинске цркве на локалитету Глашиначка чука код села Глашинац, једног од најзначајнијих археолошких налазишта у општини.

19. век – ослобођење и развој школства

Године 1873. у Житорађи је почела са радом прва основна школа, што је представљало значајан корак у развоју просвете.

Током 1877. године, у Српско-турском рату, Житорађа је ослобођена од османске власти и ушла у састав Кнежевине Србије, чиме је започет нови период њеног развоја.

20. век – развој саобраћаја

Крајем 1925. године пуштена је у саобраћај железничка пруга Дољевац – Прокупље, која је пролазила кроз Житорађу. Изградња пруге значајно је допринела привредном развоју, лакшем превозу људи и робе и бољем повезивању овог краја са већим градским центрима.

2. Традиционални обичаји Житорађе

Традиционални обичаји у Житорађи и данас се негују и чувају од заборава. Они представљају важан део културног идентитета овог краја и преносе се са генерације на генерацију.

Најзначајнији међу њима су:

Крсна слава – породични празник који се преноси с колена на колено и окупља породицу, родбину и пријатеље.
Бадње вече и Божић – уношење бадњака, ломљење чеснице и други православни обичаји и данас су широко заступљени.
Васкршњи обичаји – фарбање јаја, такмичење у куцању јајима и одлазак на свету литургију.
Ђурђевдан – плетење венаца од пролећног биља, умивање водом са цвећем и други обичаји повезани са здрављем, напретком и плодношћу.
Свадбени обичаји – иако су данас у великој мери поједностављени, у многим селима и даље се негују народна музика, народна ношња, коло и обичаји приликом доласка по младу.
Сеоске славе и вашари – окупљају мештане, јачају дух заједништва и представљају прилику за очување народне песме, игре и старих заната.
Посела и прела – некада веома честа окупљања, данас се углавном одржавају кроз активности културно-уметничких друштава и различите манифестације.

Ови обичаји имају велики значај јер чувају историју и традицију краја, јачају осећај припадности заједници, повезују млађе и старије генерације и доприносе очувању народних песама, игара, обичаја и локалног говора. Они представљају драгоцен део културне баштине Топлице.

Упркос савременом начину живота, многе породице у Житорађи и околини настављају да негују традицију, чиме доприносе очувању културног идентитета и његовом преношењу будућим генерацијама.

3. Прикупљање и промоција завичајне грађе

Народна библиотека Житорађа посебну пажњу посвећује прикупљању, чувању и промоцији библиотечке грађе која се односи на историју, традицију и културно наслеђе Житорађе и околине.

Завичајна грађа прикупља се кроз завичајну збирку, куповином публикација, обавезним примерком када је то могуће, као и поклонима аутора, установа и грађана. У збирци се налазе књиге, часописи, фотографије, документа и друга грађа која сведочи о историјском, културном и друштвеном развоју нашег краја.

Библиотека обезбеђује стручно чување, обраду и заштиту ове грађе у складу са библиотечким стандардима, како би била сачувана за будуће генерације и доступна истраживачима, ученицима и свим заинтересованим грађанима.

Промоција завичајне грађе остварује се организовањем изложби, књижевних вечери, предавања, радионица и других културних програма. Такође, кроз сарадњу са школама, културним установама, удружењима и локалним ауторима настојимо да очувамо и представимо богату историју, традицију и идентитет Житорађе.

4. Програми за децу и младе

Да, Народна библиотека Житорађа редовно организује изложбе, предавања, књижевне вечери, радионице и друге културно-образовне програме са циљем да код деце и младих развија интересовање за историју, традицију и културно наслеђе свога краја.

Кроз сарадњу са образовним установама, културним институцијама, локалним ауторима и удружењима, библиотека настоји да младим генерацијама приближи значајне историјске догађаје, обичаје, знамените личности и вредности које чине идентитет Житорађе.

Организовањем тематских изложби, промоција завичајних публикација, едукативних предавања и креативних радионица подстичемо младе да упознају, чувају и негују културну баштину свога краја, развијајући свест о значају очувања локалне традиције за будуће генерације.

5. Порука младима

Младима бих поручила да су историјско наслеђе и традиција Житорађе много више од успомене на прошлост – они су темељ нашег идентитета и путоказ за будућност.

Чувајући обичаје, језик, песме, игре, културне споменике и породичне вредности, чувамо причу о томе ко смо и одакле потичемо. Савремени свет доноси бројне промене, али управо познавање сопствених корена пружа сигурност и осећај припадности.

Традиционалне вредности, као што су поштовање породице, заједништво, вредан рад, гостопримство и међусобно уважавање, и данас имају велики значај и могу бити ослонац будућим генерацијама.

Зато је важно да млади учествују у културним манифестацијама, негују народне обичаје, упознају историју свога краја и стечено знање преносе другима. На тај начин не чувају само прошлост, већ граде чврсте темеље за будућност.

На нама је да сачувамо историјско и културно наслеђе Житорађе, а на младим генерацијама да га наставе неговати, развијати и са поносом представљати. Само народ који познаје и поштује своје корене може са самопоуздањем градити своју будућност.

Милена Божић

Текст је део пројекта „Културна,историјска и природна баштина Житорађе“ суфинансиран од стране Општине Житорађа. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.