Уметница Маријана Ракићевић – у Тамњаници је све чаробно, као из бајке
Маријана Ракићевић, уметница која живи и ради у Београду, била је део првог сазива Међународне ликовне колоније РТС – Пигмалион у Тамњаници у Општини Бела Паланка. Своја искуства након недељу дана проведених у раду у атељеу Пигмалион поделила је са нама.
Позвао ме је Славко Крунић и први пут сам овде, мада сам чула за ову колонију, одавно и одувек ми је била жеља да присуствујем. Добијам позиве често да идем на разне колоније, али некако да дошем овде ми је била баш жеља, поготово што сам на друштвеним мрежама видела оне прелепе фотографије када цвета лаванда. У Тамњаници су се често одржавале и фотографске колоније па су те фотографије приказивале беш тај моменат, и то је било баш чаробно. Онда сам рекла да бих баш овде да дођем, нарочито што знам да се окупљају баш добри уметници, говори Маријана Ракићевић.
Екипа је супер, сјајни су уметници, сјајни су људи, мени много значи што сам још увек као млад уметник, па та размена идеја које добијамо међу собом, као да сазревамо кроз те разговоре. Не купимо форе једни од других, али само то присуство, сама та размена енергије је инспиративна и некако гради наш даљи рад и стил, и на мене то утиче, каже Маријана.
За ову слику коју тренутно радим сам добила идеју у Београду, где живим, а онда сам је донела овде да је завршим. Генерално она нема, по мотивима, везе са природом, али иак има везе, баш зато што је у опозиту са свим што се види овде.
Већ сада почиње да ми недостаје све, пожелим да мало дуже траје, али опет када се вратимо у свакодневицу, барем остају лепа сећања и лепа искуства. Свако путовање значи, ово јесте и путовање и измештање из свакодневице, али опет, што се мене тиче, никада не бих видела овакву природу. Ја сам доста била у контаку са природом, али ова комбинација планина и шумарака, и ових кућица, све је некако чаробно, као из бајке. Сам поглед на то је једно искуство, а камоли све ово остало, описала је тренутке са колоније у Тамњаници уметница Маријана Ракићевић.
Снежана Лазић
