Stručnjaci ističu da ove male „krvopije“ koje napadaju i ljude i životinje vrebaju iz prirode tokom čitave godine, a razlog tome su klimatske promene. Krpelji žive svuda oko nas – na livadama, pored reka, u parkovima i šumama, kao i na površinama zaraslim u visoku travu i šiblje gde psi vole da se zavlače. Neuređene javne površine sa visokom travom posebno povećavaju šanse za krpelje.
Opasnost od krpelja vreba od aprila do septembra, pa je ključno znati šta raditi ukoliko se desi ubod. On može da prođe bez posledica, ali može i da prenese opasnu Lajmsku bolest.
Prvi savet jeste izbegavanje površina gde ima dosta trave i žbunja. U slučaju da vreme provodite na ovakvim mestima, odeća ali i oprema koja se koristi može se zaštiti proizvodima koji sadrže 0,5 odsto permetrina.
Potrebno je naprskati odeću ovim sredstvima koje se neće isprati ni nakon nekoliko pranja.
Pored toga, u Srbiji se prodaju repelenti protiv krpelja u vidu spreja ili kreme koji se mogu nanositi na kožu.
Takođe se savetuje da se nakon povratka kući odeća detaljno pregleda da bi se videlo da li su se krpelji zakačili.
