Сећамо се и не заборављамо! 84 године од пробоја Логора на Црвеном Крсту

Полагањем венаца и парастосом, у присуству многобројних Нишлија и гостију обележена је 84. годишњица од пробоја Логора на Црвеном Крсту у Нишу.

Ове године обележавамо 84 године од пробоја логора, првог организованог бекства из једног нацистичког логора у поробљеној Европи. Од 1945. године Град Ниш обележава овај дан као Дан сећања на тај догађај и Дан сећања уједно на све недужне жртве које су дале живот у Другом светском рату. Данас ће овде говорити представници СУБНОР-а, Града Ниша, биће одржано традиционално опело, као и сваке године извиђачи ће предати рапорт и биће полагање венаца. Наше задовољство је велико јер потомци све чешће имају потребу да дођу овде где су њихови преци страдали или преживели, и на тај начин настављамо културу сећања на ово што се овде догађало. 12. фебруара 1942. године, 149 логораша, знајући да ће сутрадан извесно бити стрељани на Бубњу, покушало је бекство. Од њих 149, 105 је успело да побегне и то је заправо прво организовано бекство из једног нацистичког логора, то је битно, али је још битније да се из тога види да је само пет месеци након установљења овог Логора, група политичких неистомишљеника кренула у бег, да би се придружила поново својим саборцима и наставила борбу против непријатеља, против окупатора. Значи, тежња за слободом је увек нешто што је јаче од било чега другог, рекао је историчар Небојша Озимић.

Како реагују туристи када дођу овде?

Чињеница да се Логор чува у изворном облику и да је поставка прилагођена прилично великом дијапазону посетилаца, што по годинама, што по националној или верској припадности, чини да свако одавде изађе са сузама, са пробуђеним емоцијама, схвативши шта је овде било, шта се овде догађало, и на ком се месту налазе. Велики број људи чак случајно наиђе овде, због близине аеродрома или нечег сличног, и не знају у потпуности историју овог места. Када изађу, имају потпуно другачији став, тако да овде се догађа једна лична катарза, рекао је Небојша Озимић, виши кустос историчар у Народном музеју Ниш.

Порука је да негујемо културу сећања. Да једног дана неком не падне на памет као што је то раније падало на памет, да бришу улице народних хероја, да овај логор не добије једног дана име неког политичара, нека остане Логор на Црвенм Крсту. Зато што ми негујемо културу сећања. Култура сећања на антифашистичку борбу је култура сећања на слободу, јер народ који не памти своју историју, који не памти своју прошлост, он нема ни будућност. Изузетно сам срећан што данас после дугог низа година имамо и извиђаче. Ја бих позвао и директоре основних школа, да сви ђаци осмих разреда основних школа у Нишу, сваке године, као што се то некада радило, дођу овде, да уче о својој историји, о томе колико је људи овде изгубило животе. Да је само 12.000 људи стрељано на Бубњу, њихових суграђана, да је неколико милиона људи, Срба, изгубило животе само у два светска рата. Та култура сећања не би нашу децу терала у загрљај оних који су пре само 70 година практично овде убијали 100 Србина за једног Немца. Значи, много је битна култура сећања, много ми је драго што су се ова деца данас окупила, и порука је јасна, борба за слободу је тековина која не сме да се заборави, али истовремено, друга порука је да само јединствени, без икаквих подела у друштву, можемо да се боримо за ту слободу, рекао је председник Скупштине града Ниша Игор Новаковић.

Данас када обележавамо 84 године од првог пробоја наших заточеника, мученика, то се десило први пут у Европи. И данас се сећамо свих страдања, не само када је у питању Црвени Крст, Бубањ, град Ниш, него и многа друга места јужно од Ниша, ту ћу само да поменем Сурдулицу, Бојник, то је било страдање. А ништа мање није народ наш страдао у Другом светском рату у Херцеговини где су пуњене јаме безданке са нејачи. И зато то не смемо заборавити. Данас многи желе да прекрајају историју, али док је Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије, то се неће десити. И не смемо, три песнице на Бубњу где је сахрањено и поубијано 12.000 недужних страдалника, они нас опомињу и говоре да нико и никад нема право да заборави. И зато се ми сећамо и не заборављамо, рекао је Анђелко Милићевић, председник Градског одбора СУБНОР-а Ниш.

Снежана Лазић