Копријан и откривање његових слојева наше историје
На археолошком налазишту Копријан, средњевековној тврђави у Општини Дољевац која је настала 1372. године, завршава се пета кампања археолошких истраживања. Радове и истраживања изводе археолози из Археолошког института Београд, мештани који раде физичке послове и скоро увек су део тима студенти археологије, којима је ово добра пракса.
Ми смо сваке године укључивали у рад и студенте из Србије и Словеније. Покушавамо да на неки начин направимо и неку малу радионицу и праксу за њих, студенти су најчешће из овог краја, зато што они покушавају да се обуче и стекну праксу о историји свог краја и арехеологији. Тако да, обострано је задовољство да радимо, и они са нама и ми са њима, зато што доносе неку нову енергију свакако, истиче Угљеша Војводић, научни сарадник у Археолошком институту Београд и коруководилац истраживања на тврђави Копријан заједно са колегиницом Весном Бикић.
Тврђава Копријан користила се и након средњег века, говоре истраживања.
Тврђава је највероватније била коришћена као положај током Првог и Другог светског рата, о томе нам говори велики број чаура и метака које смо пронашли на простору Горњег града, с обзиром на то да је јако добар поглед на читав овај моравски део. А има индиција, на основу досадашњих истраживања, да постоје и старији хоризонти који су претходили овој твђави, да је овај простор био коришћен и у време Византијске управе, највероватније током 11. и 12. века, а можда чак и раније, у време цара Јустинијана, тако да ћемо то тек установити даљим истраживањем. Има у Србији још сличних утврђења, још код нас није све то заживело на нивоу како би требало. Ето Голубац и још пар неких утврђења су добили значај који заслужују, и надам се да ће тај тренд да се настави, и да ћемо имати да покажемо свету једну лепу туристичку понуду свих тих утврђења. Након ових истраживања ми настављамо радове и у Врању, тамо ћемо истраживати Марково Кале, оно је и раније било истраживано, али сада ће бити радова који су такође у циљу конзервације и припреме за туристичку локацију, најављује Угљеша Војводић.
Средњевековна тврђава Копријан је један од најистакнутијих споменика културе не само у општини Дољевац, а очигледно да ни ми сами нисмо свесни његовог значаја. Ја сам тек пре пар година сазнао да је то једна од ретких српских тврђава уопште на територији целе Републике Србије, и због тога је и Завод за заштиту споменика културе Ниш у сарадњи са Археолошким институтом из Београда започео рестаурацију тврђаве. Ми смо препознали то још у прошлој деценији, још 2010. и 2012. године, израдили смо планску документацију, која регулише и уређење предметног простора, план детаљне регулације простора око средњевековне тврђаве све до излетишта на источној обали Мораве код Клисуре. Захвлајујући том планском документу одрадили смо и пројектно – техничку документацију на основу које смо урадили скоро километар прилазног пута и стаза, који доводе до платоа и видиковца испод саме тврђаве. Урадили смо један летњиковац, неколико клупица за седење и уличну расвету. Мало сада то након десетак година делује руинирано, па смо прошле године реновирали и освежили додатно, тако да смо до сада у све то уложили преко 20 милиона динара, још у то време 2013. и 2014. године. Често посећујем то место, стално видим да људи долазе до тврђаве, не само локално становништво, и туристи у пролазу, и већ је препознато, не само као знаменитост Дољевца већ и целе Србије. Оно што је најбитније, вратити лик те средњевековне тврђаве, то не можемо сами да урадимо, то мора бити у организацији званичних институција које брину о споменицима културе. Тврђава Копријан је заштићена још 1947. године, а затим је та заштита подигнута на виши ниво 1979. године, и тек после свих тих година, последњих година је Завод за заштиту споменика преузео конкретне акције на рестаурацији, и то је била наша иницијатива. Прошле године смо направили серпентину, где може да се извуче материјал, да се изађе превозним сердствима до тврђаве, да се допреми вода и да се омогуће радови. На тај начин смо успели и да обновимо једну кулу на тврђави, каже Јовица Пешић, руководилац Одељења за привреду и финансије у Општини Дољевац.
