На територији општине Дољевац налази се средњовековни град Копријан који је имао важну одбрамбену улогу током „мрачног“ историјског раздобља као и велики број сакралних грађевина и очуваних старих кућа, које су вредни примерци народa који је ту живео.
Мештани Дољевца поносни су на остатке овог града и генерацијама уназад радо причају приче и легенде везане за ово место. Такође овај локалитет увршен је у понуду Туристичке организације Дољевца .
Како је Копријан имао три капије, камени блок са уклесаним натписом стајао је вероватно изнад једне од њих. Основа града је у облику четвороугла, димензија 80 x 50 м. Био је заштићен масивним бедемом висине до 10 м. Имао је пет кула. Са свих страна град је опасан јарком. У унутрашњости је била велика цистерна чији су остаци видљиви.ног градитељства.
Средњовековни град Копријан, познат и као Корвинград, Курвинград или Курвинокале, је тврђава која се уздиже изнад Јужне Мораве, на крајњем западном обронку планине Селичевице, 11 километара југозападно од Ниша. Копријан је недовољно истражен локалитет са дугом историјом. Претпоставља се да је у доба римског царства на овом месту била одбрамбена кула војног пута (виа милитарис), а за време Византије значајна војна тачка под именом Комплос. У писаним изворима Копријан први пут помиње Константин Филозоф у свом делу „Повест о словима-Житије деспота Стефана Лазаревића“. Османлије су утврђење коначно запоселе 1451. године. Копријан је тада до темеља разорен, становништво побијено и расељено, а један део одведен као бело робље у Малу Азију. Након тога, тврђава је више пута коришћена као извор грађевинског материјала за градњу Нишке тврђаве. Путописац Ами Буе помиње је у првој половини 19. века, као рушевине Курвинхана. У двадесетом веку руине је разнело локално становништво и њиме градило своје куће.
Једна од легенди каже да је у граду живела имућна госпођа која се загледала у наочитог калуђера из манастира Светог Јована на брду Комнига. Долазила је код њега наводно ради молитве, што се испоставило као неистинито. Причало се о љубавној вези госпође и калуђера, као и о томе како је госпођа простирала платно од града до цркве и тако ноћу прелазила раздаљину. Зато је град добио име Курвинград.
Постоје и две, далеко прозаичније приче о имену овог места. Назив Корвинград или Курвин прихваћен је од времена османске најезде, па има оних који верују да су Турци српском граду намерно дали погрдан назив.Са друге стране, назив можда потиче и од угарског краља Матије Корвина. Ипак, за ово нема довољно историјских доказа, као и података да се утицај Угарске простирао до ових простора.
Утврђење је стављено под заштиту државе 1947. године и категорисано као непокретно културно добро од великог значаја.Курвинград је дуго био у лошем стању и од њега је остало тек неколико зидина, али је последњих година рађено да уређењу, приступним тачкама за туристе, а почела су и нека археолошка истраживања.
Данас је град у руинираном стању. Вишегодишња пракса мештана околних села који су рушили остатке ове тврђаве, а њен камен у већим количинама користили за зидање својих кућа је оставила свој траг.. Одлуком Републичког завода за заштиту споменика културе 17. новембра 1947. године овај историјски споменик има статус општенародног културног добра и стављен је под заштиту државе, заједно са његовом непосредном околином.
Милена Божић
Текст је део пројекта „Дољевац :манифестације за понос“ који је суфинансиран од стране општине Дољевац
