Галерија која лебди изнад пејзажа у Тамњаници

Од 2017. године, када је отворена јединствена Уметничка колонија Пигмалион, према идеји Горазда Чука, у Тамњаници се окупљају стотине уметника са Балкана. Најновији сазив петоро аутора овог су септембра, током „Ликовне колоније РТС-а“, инспирисани предивним окружењем, стварали у атељеу Пигмалион.

Када год свратимо до Тамњанице, поставка је увек другачија, као да прати природу?

Ни пејзаж није сваки пут једнак, тако и наша поставка буде сваки пут другачија. Изузетно сам почашћен што је овај сазив сјајан, врхунски уметници су овде из Босне, из Србије, ја из Загреба, тако да јесте другачија поставка него пре. Сада је већ крај, сутра напуштамо ове просторије, идемо својим кућама, и некако нам је жао због тога. Сваки пут је симпатично, драго, лепо, врхунски. Ако Савет Пигмалиона бира, онда одаберу добре уметнике који имају добру енергију, и увек буде лепо дружење пре свега. Сваки пут је баш другачије, јер овиси и о годинама, и о уметницима, одакле долазе. Ако су можда из иностранства, они су мало другачији него ми Балканци, ми Балканци више волимо и да уживамо и лакше дође до конекције, каже Петар Хрануели, вајар из Загреба, и један од оснивача Колоније.

Ви сте уз Горазда, од самих темеља градили Пигмалион? Другачија је колонија од осталих?

Баш зато је специфична, што је овде, већина тих колонија је на мору, па људи долазе да би ишли на море. А мени је мора већ преко главе, мени је драже доћи овде у планине, ја сам контра свега, као и увек. Оваквих колонија баш и нема, зато што код нас нема пуно уметника. Ту се увек бира петоро уметника, тако да би свако од њих имао своју приватност док ствара. То је онда један мали сазив, и ми онда будемо као једна мала обитељ. Тако да све другде када се ради, ради десетак и више уметника, мислим да је то мало превише. А овде баш будемо као тим, обитељ, дружимо се, чак за чудо божије, не да нам се одавде било где ни ићи, на излет рецимо. Има овде пуно места и лепе природе, околине, садржаја које би требало видети, али нажалост не стигнемо, јер нам је овде баш лепо, говори Хрануели.

Одакле вам долази камен за ваше скулптуре, како га набављате?

Сав камен који је ту, то је камен из Прилепа, из Македоније. Овде су ми сада и неки други радови, јер припремам неку другу изложбу у Београду. Али сада сам баш због вашег снимања поставио неколико скулптура, да имате за фотографије, јер иначе то не радим. Ви сада овде снимате готове производе, након процеса рада.

Чини се да ова галерија лебди изнад пропланка?

Добро сте рекли, као да лебди. Али није као, већ стварно лебди,  као и ми када овде дођемо. То је у бити све љубав, сви ми уметници који смо ту, стварамо зато што имамо ту потребу стварати, зато што то волимо, и од тога и живимо.

Свако од вас остави свој траг овде?

Остави свако по један рад овде увек, који остаје у Тамњаници. Али сада се припрема изложба у РТС-у у Београду, у њиховој Галерији, тако да ће се сваки уметник представити са по три своја рада, тако да се добије на увид, јер са једним радом се баш и не може добити увид ко шта ради, објашњава Петар Хрануели, уметник из Загреба.

За крај нам поручује, једноставно и искрено – Живимо у овом тренутку и уживамо у овом тренутку. Драго ми је да дођете и сваки пут се веселим када вас видим поново! До следећег сусрета, поздрављамо се са нашим домаћином Петром Хрануелијем и јединственом галеријом скулптура и слика, која лебди над пропланцима Тамњанице.  

Снежана Лазић