Основна одлика дечијег узраста је интензиван раст и развој, као и стварање позитивних предуслова који ће утицати на здравље детета. Поред социјалне компоненте коју обезбеђује породица, веома је битан и физички фактор, односно, кинези-фактор, јер ствара позитивну климу раста и развоја детета.
Mилена Павловић из Мерошима мајка је петогодишњег дечака и како каже сматра да је право време да њен син почне да се бави неким спортом: “Распитујем се већ неко време и колико сам успела да схватим , карате су најбољи спорт за децу у овом узрасту. Супруг и ја смо желели да нашег сина упишемо на фудбал али већина њих ми је рекло да је за фудбал рано и да се на тај спорт креће од седме године. Заправо, важно нам је да се наше дете правилно развија од њега не очекујемо да ће постати професионални спортиста”
За разлику од Милене , постоје и они амбциозни родитељи који од деце очекују да ће једног дана бити нови Новак Ђоковић, Никола Јокић или Ивана Шпановић. Спорт је заправо важан колико за физички развој толико и за психички развој детета. Важни су и бенефити које бављење спортом доноси и у социјалном смислу.
Подаци говоре да од 60 до 85 одсто деце која су гојазна у школском узрасту ту карактеристику преносе и у одрасло доба, што доводи до нарушавања здравља, пре свега кардио-васкуларних обољења, али и дијабетеса и психосоцијалних поремећаја, наводе стручњаци.
Међутим, родитељи су често у дилеми како и када почети, који су спортови најбољи за малу децу, колико су честе и опасне повреде, како они могу да помогну детету да заволи спорт…
Зоран Петровић професор физичког у основној школи истиче: “Дечији нивои физичке активности повезани су са њиховим могућностима за физичку активност. Међу факторима одговорним за пружање ових могућности, школе имају највећи потенцијал да на различите начине утичу на понашање физичких активности својих ученика. Имајуцћи у виду да деца углавном седе током времена проведеног у школи, неопходно је да им школска заједница пружи могућност да буду физички активна током читавог школског дана.”
Спорт помаже деци да развију социјалне вештине које ће им користити током читавог живота. Бавећи се спортом, малишани уче о важности тимског рада и сарадње и упућени су не само на своје вршњаке већ и на тренере и остале запослене у клубу. Они такође усвајају лидерске способности, вештине комуникације и функционисања у тиму, што може значајно да им помогне у школи, будућој пословној каријери и односима са другим људима из окружења. Осим тога, бити део спортске екипе са собом носи и друге бенефите, као што су осећај припадности и могућност проналажења нових пријатеља. На тај начин деца обогаћују свој друштвени круг ван оквира породице и школе.
“Истраживања су потврдила постојање значајне позитивне повезаности између физичке активности, и когнитивних процеса, учења, памћења, мишљења. Што су деца физички активнија, и ови процеси ће бити развијенији. Такође, физичка активност, доприноси менталном здрављу, и ово се свакако не односи искључиво на одрасле, већ и на дечију популацију. Улазак у свет спорта, омогућава да се деца можда и по први пут сусретну са јасним правилима, и структуром, између осталог и структуром времена, што ће касније допринети бољој организацији. Кроз спорт се развијају и нова познанства, стичу другарства, што доприноси адекватном процесу социјализације. Ипак, колико је важно омогућити детету да се упозна са различитим спортским активностима, и пратити његове афинитете ка истим, толико је важно оставити довољно времена за игру, и тиме развијати његову личну иницијативу.Ово последње је изузетно важно!” наводи Мина Опачић дипломирани психолог.
Живот па и спорт састоји се од сталних успона и падова. Увек ће бити победника и губитника, па деца треба да буду спремна и на једно и на друго. Бавећи се спортом, малишани уче да поштују своје противнике и правила фер-плеја, као и како да прихвате и достојанствено се носе са поразом уместо да буду обесхрабрени. Деца постају свесна тога да не могу стално да буду у улози победника, односно да је сасвим у реду да понекад доживе пораз. Осим тога, истраживања показују да деца која су активна у спорту показују већу психолошку отпорност. Кроз спорт малишани уче да превазиђу неуспех, извуку поуке, увиде где су погрешили, и следеће недеље поново се врате на терен још јачи и спремнији.
