Без докумената нема ни сећања – Изложба о Другом српском устанку у Дому војске у Нишу - RAMONDA

У Дому Војске у Нишу свечано је отворена изложба „Други српски устанак – обнова државности”. Изложбу реализује Историјски архив Ниш у сарадњи са Командом копнене војске. Посвећена је једном од кључних периода српске историје и процесу обнове државности. Кроз пажљиво одабрану документарну грађу и графичке приказе посетиоци имају прилику да сагледају пут Србије на почетку 19. века, пут до стицања аутономије и формирања модерне српске државе.

Ово је други у низу догађаја са Командом копнене војске и велика нам је част што учествујемо, а први у низу догађаја са Историјским архивом из Чачка и надамо се да ће их у наредном периоду бити још више. Изузетно је значајно што приређујемо ову изложбу у априлу месецу када се заправо и обележава почетак Другог српског устанка, али и још један значајан датум, а то је 23. април и Дан војске Србије, који ћемо обележити наравно. Оно што је представљено на изложби то су документа и фотографије који сведоче о бурној прошлости Србије на путу ка обнови државе. Искористила бих прилику да позовем све суграђане, колеге, да посете ову изложбу јер ће управо путем ње моћи да осете снагу наше прошлости и наших предака, рекла је на отварању Мима Живковић, в.д. директора Историјског архива Ниш.

И на овај начин одајемо поштовање нашим прецима који су нам показали пут како се борити за слободу. Користим прилику да позовем све грађане и посетиоце Ниша да обиђу ову изложбу, рекао је Командант копнене војске генерал мајор Зоран Насковић.

Ауторка поставке је Лела Павловић, архивски саветник и директорка Међуопштинског историјског архива у Чачку, која је кроз архивску грађу представила најзначајније сегменте историјских догађаја који су уследили након Првог српског устанка и кулминирали Другим српским устанком.

Бурна историја ал мало докумената. Али смо овога пута из Државног архива Србије односно из њихове чувене Збирке Димитрија Мите Петровића користили највећи број докумената. Димитрије Мита Петровић је отац чувене сликарке Надежде Петровић, иначе човек који је учествовао и у српско-турским ратовима али и који је схватио да без докумената нема ни сећања. Када је боравио у Чачку он је почео да прикупља документа тако што је схватио да та стара документа користе за увијање бакалука. И тада је почео да прикупља документа која ће 1911. стићи у Државни архив Србије и носити његово име, Збирка Димитрија Мите Петровића. Овде се најстарији документ односи на 1779. годину, у којем је извесни Ахмед са Рудника, он је био кадија, наговестио у тој поруци чиме је становницима оближњих места онемогућио да узимају земљу Манастира Вољавча. А последњи документ је из 1835. године, наш чувени Сретењски устав. У том временском периоду, то је та такозвана српска револуција, коју је Леополд Ранке, немачки историчар 1829. године тако назвао. Значи Први српски устанак, Хаџи Проданова буна, Други српски устанак, то је тај војни период, онда иде тај друштвени или класни, укидање феудализма и наравно културно-просветни на челу са Вуком Стефановићем Караџићем, истакла је Лела Павловић, аутор изложбе.